U EU ima volje da se nagradi progres Srbije

Progres u procesu evrointegracija je vidljiv u gotovo svim zemljama regiona, a u Srbiji je pogotovo očigledan u poslednjih par meseci, dok je istovremeno situacija najviše zabrinjavajuća u BiH.

Kada je budućnost procesa proširenja Evropske unije, iz Evropske komisije poručuju da u toj oblasti ne bi trebalo očekivati nekakvu „revoluciju“, već da će se nastaviti politika proširenja zasnovana na postepenim i pažljivim koracima. Mape puta, sa svojim jasnim kriterijumima, i dalje će predstavljati osnovu za nastavak evrointegracija za zemlje koje pretenduju na članstvo u Uniji.

U ispunjavanju tih uslova progres je vidljiv i u zemljama sa Zapadnog Balkana, a evrointegracije tog regiona odvijaju se u pozitivnom pravcu, kaže za Dojče vele, portparol EK, Amadeo Tardio. On naglašava da je Hrvatska „vrlo blizu cilja“ i da se nalazi na čelu zemlja iz tog regiona na njihovom putu ka zajednici evropskih zemalja. Na tom putu, prema njegovim rečima, napreduju i Srbija, Makedonija i Crna Gora:

„Srbija je napravila značajan progres u svim oblastima, pogotovo u poslenjih par meseci. Očekuje se sada i da Međunarodni krivični sud u Hagu iznese svoju ocenu o saradnji te zemlje sa Tribunalom. Zbog napretka Srbija je i nagrađena predlogom za ukidanje viznog režima. To je dokaz da u EU ima dobre volje da se nagrade pozitivni koraci Srbije.“

BiH kao negativan primer

U Evropskoj komisiji kažu da i pored opštih pozitivnih tendencija procesima evrointegracija Zapadnog Balkana, u regionu postoje i gde je situacija zabrinjavajuća. Kao primer za to, Amadeo Tardio, navodi blokadu u BiH:

“Situacija je u toj zemlji zapala u ćorsokak. I EU i naši američki prijatelji redimo sve na tome da pomognemo i motivišemo strane u BiH da nađu dogovor i krenu unapred. To bi BiH omogućilo da ne zaostane u procesu evrointegracija za zemljama regiona.”

Međutim ono što je zajedničko za sve zemlje tog regiona jeste činjenica da proces proširenja nastavlja da transformiše ceo Zapadni Balkan, i ključni je faktor za stabilizaciju, napredak i regionalnu saradanju, ističu u EK.

Konsenzus o proširenju neophodan unutar EU

Pored stvari koje zemlje koje pretenduju na članstvo moraju da urade na putu evrointegracija, strategija proširenja EU podrazumeva i konsenzus unutar evropske zajednice po tom pitanju. Taj konsenzus podrazumeva konsloidaciju, ali i komunikaciju među zemljama članicama. Proširenje tako nije samo mehanički ili birokratski proces , već se tu radi i o političkoj volji.

To što u EU postoje znaci zamora proširenja, portparol evropskog komesara za proširenje, Amadeo Tardio, pripisuje delom prethodnom velikom proširenju, ali i posledicama ekonomske krize:

“Upravo je naša obaveza da dokažemo da je proširenje pozitivno i za same članice EU. Pozitivno sa ekonomskog, socijalnog, političkog aspekta. EU proširenjem postaje jači akter na međunarodnoj sceni. Proširenje donosi i ekomomske povoljnosti i za celu Uniju.”

EU je u poslednjih 5 godina, koliko je trajao mandat ovog saziva Evropske komisije porasla sa 15 na 27 zemalja. U EK ističu da očekuju uskoro i nove članice. Zato je prema mišljenju komesarijata za proširenje potrebno postići ne samo političku već i konsolidaciju u praksi kako među državama članica EU tako i u samom evropskom društvu.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednik: Dijana Roščić