U Evropi neće biti rata zbog Ukrajine

Tenkovi Crvene armije u Berlinu – više stotina turista svakodnevno obiđe mesto, koje podseća na dane kada je vojska bivšeg Sovjetskog saveza, glavni grad Nemačke oslobodila od nacističkog terora. Ali ovih dana, s obzirom na sukob u istočnoj Ukrajini, pri običnom pogledu na ovaj spomenik i tenkove, mnogi bi se zapravo mogli zapitati – da se li se ovako nešto može ponoviti?

Mogu li ruski tenkovi ponovno umarširati u Berlin? Nije li borba za istok Ukrajine samo povod…? Vraća li se rat u srce Evrope? Mora li se EU naoružati protiv „ratoborne Rusije“ i to nakon toliko godina mira i saradnje? Hoće li Rusija kao zemlja partner ponovno postati neprijatelj? Odgovore na ova pitanja i dalje niko ne može da ponudi. Nesigurnost i neizvesnost je u svakom slučaju velika. Političke elite u Berlinu, Briselu i Vašingtonu, za sada ne uspevaju da se dogovore oko jedinstvenog načina u odnosima prema Putinu.

Pomaže samo demonstracija sile?

Grubo rečeno, trenutno se mogu prepoznati tri osnovna smera. Onaj najrigorozniji zastupa glavni sekretar NATO saveza, Anders-Fog Rasmusen. On Rusiji preti kako će istočnu NATO granicu u Poljskoj i Baltičkim državama ozbiljnije naoružati. Rasmusen predlaže i da se nove rakete „usmere“ ka Rusiji. Prema njegovom mišljenju, Putin će popustiti tek kada NATO "pošalje signal snage".

Nemačka savezna vlada zastupa „srednju opciju“, mada i ona obuhvata tri moguća scenarija. S jedne strane, slanjem pomoći Ukrajini, s druge ne odustajanjem od pregovora sa Moskvom ali istovremeno i sankcijama. Berlin naglašava kako su Putinu vrata za razgovore uvek otvorena. Ali s druge strane, teško je šefa Kremlja je teško proceniti, pa tako i njegove namere. Isto tako, teško je reći hoće li sankcije Putina motivisati na saradnju ili će dovesti do suprotnog.

„Sankcije mogu uticati na Rusiju u smislu ako se radi o pitanju hoće li umarširati u Ukrajinu, kada i kako će komunicirati sa separatistima u toj zemlji. Sankcije mogu igrati ulogu i u pitanju na koji način će se odnos Rusije promeniti prema Moldaviji i Gruziji“, smatra Suzan Sjuart iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu. Drugim rečima, u Berlinu se nadaju da će sankcije primorati Putina da ne pogorša situaciju, tako što bi eventualno pokušao da destabilizuje i druge bivše države istočnog bloka, poput Gruzije i Moldavije.

Garancije za bezbednost - za Rusiju

Egon Bar, stručnjak za Rusiju i savetnik bivšeg nemačkog kancelara Vilija Branta smatra pogrešnim, uporno traženje krivca za krizu u Ukrajini. On odbija strategiju kažnjavanja i sankcija i smatra kako se građanski rat može zaustaviti samo pregovorima između Baraka Obame i Vladimira Putina. Preduslov ovim pregovorima bio bi da Zapad na neki način ipak prihvati pripajanje Krima. „Zapad ne treba da prizna aneksiju, ali bi trebalo da je poštuje, kao nešto što je stvarnost. Zapad nije priznao ni DDR. Ali sve do pada Berlinskog zida se prema ovoj zemlji odnosio kao prema nečem što je tu, što postoji a istovremeno se sa bivšim Sovjetskim Savezom i dalje vodila politika mira. Na kraju, realistično gledano, Ukrajina tako skoro neće „pripasti“ ni Zapadu, a ni Rusiji“, smatra iskusni diplomata.

On međutim, u svom razmišljanju ide i i korak dalje. „Zašto ne bi nastao čitav lanac od Finske preko Ukrajine pa sve do Republike Moldavije, do Gruzije; lanac zemalja koje vojno gledano ne pripadaju ni Zapadu ni Istoku. Međutim, one bi uprkos tome mogle da postanu političke članice zajednica na Zapadu. Obama bi Moskvi mogao da pruži „garancije za bezbednost“ i tako pomogne u okončanju rata u istočnoj Ukrajini“, dodaje Bar.

Prema njegovom mišljenju, u Evropi neće doći do rata s Rusijom. On podseća da su još Kenedi i Hruščov dali obećanje da do njega neće doći i to uprkos izgradnji Zida i krizi na Kubi. „Sada Obama i Putin obećavaju isto – nema rata zbog Ukrajine“, kaže bivši državni ministar Egon Bar.