U Gruziji se završava Sakašvilijeva era

U Gruziji, jedna era je na izmaku. U nedelju (27.10) bi trebalo da bude izabran naslednik odlazećeg predsednika Mihaila Sakašvilija koji posle dva mandata najnajvišoj funkciji više ne sme da se kandiduje.

Nijedan državnik pre Sakašvilija nije toliko promenio region. Pre deset godina, on je bio heroj takozvane Revolucije ruža. Gruzija je bila prva među bivšim sovjetskim republikama u kojoj je posle protesta promenjena vlast. Godinu dana kasnije, to se desilo i u Ukrajini. Do protesta je došlo zbog optužbi da je vladajuća stranka manipulisla rezultatima parlamentarnih izbora 2003. U Tbilisiju je došlo do masovnih protesta. Tri nedelje kasnije, Sakašvili i druge vođe opozicije su primorali tadašnjeg predsednika Eduarda Ševarnadzea da podnese ostavku. Isterali su ga iz parlamenta noseći ruže u rukama. U januaru 2004. Sakašvili je pobedio na prevremenim izborima i odmah počeo da menja svoju zemlju i da je približava Zapadu.

U njega su polagane velike nade

Danas se te promene jasno vide i osećaju. Sakašvili je radikalno podmladio državni aparat a počeo je i vrlo uspešnu borbu protiv korupcije u policiji. To priznaju čak i njegovi kritičati.

Strancima nije teško da se snađu u Gruziji, jer su imena ulica i natpisi na javnim ustanovama napisani na gruzijskom i engleskom jeziku. Ruski jezik polako ali sigurno nestaje iz svakodnevice. Na spoljnopolitičkom planu, Sakašvili se distancirao od susedne Rusije i sve više počeo da se oslanja na SAD. Uz pomoć Vašingtona, reformisao je vojsku. Težio je i ka što bržem uključenju Gruzije u NATO, u čemu, doduše, nije imao uspeha.

Zapad je u početku hvalio njegove reforme. Ali, kako je vreme prolazilo, sve glasnije su postajale i optužbe da Sakašvili sve autoritarnije vlada. Posle izgubljenog rata sa Rusijom oko gruzijske provincije Južne Osetije, u avgustu 2008, Sakašvilijeva popularnost je naglo opala. Njegovu politiku podržava smao još 25 odsto građana, kako pokazuje anketa američke nevladine organizacije NDI iz februara ove godine.

Karaj kohabitacije

Sakašvilijev politički kraj mogao se sagledati još pre godinu dana. Njegova stranka Jedinstveni nacionalni pokret je na parlamentarnim izborima 2012. izgubila većinu. Pobednik je bio milijarder Birzina Ivanišvili sa svojom novoosnovanom opozicionom strankom "Gruzijski san". Ivanišvili je danas premijer Gruzije.

Kao favorit na predstojećim predsedničkim izborima važi predstavnik vladajuće stranke Georgi Margvelašvili. On je donedavno bio ministar obrazovanja u Ivanišvilijevoj vladi. Kada bi on pobedio, bio bi to kraj kohabitacije u Gruziji - stanja u kome predsednik i premijer ptiču iz različitih političkih tabora.

Nazire se i mogućnost održavanja drugog kruga predsedničkih izbora. U nekim anketama, Margvelašvili uživa naklonost više od 50 odsto građana. Za drugo mesto se bore David Bakradze iz Sakašvilijeve stranke i bivša predsednica parlamenta Nino Burdžanadze. Prijavljeno je ukupno 23 kandidata. Ko god pobedio, novi predsednik će imati manju moć od starog. Jer, na snagu će stupiti i reforma Ustava koja donosi veću moć premijeru - na račun predsednikovih nadležnosti.

Hoće li Sakašvili biti izveden pred sud?

Zanimljivo je pitanje šta će nakon promene vlasti biti sa Mihailom Sakašvilijem. U vladajućoj stranci ima onih koji traže da mu se sudi zbog gušenja protesta. Neki poznati predstavnici bivše vlade su već u zatvoru. Bivši premijer i generalni sekretar Sakašvilijeve stranke, Vano Merabišvili, od maja je u istražnom pritvoru - optužen za korupciju. I jedan bivši ministar odbrane je iza rešetaka. Sakašvili smatra da je pritisak na njegove kolege politički motivisan. I Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog toga.

Posle predsedničkih izbora, očekuje se još jedna promena u državnom vrhu Gruzije. Premijer Ivanišvili je najavio da želi da okonča svoju karijeru šefa vlade i da će se sa funkcije povući krajem novembra, nedelju dana posle stupanja novog predsednika na dužnost.

Autori: R. Gončarenko, A. Oganijanjan, S. Bojić

Odg. urednica: Dijana Roščić