U jednoj noći dug smanjen za 100 milijardi

Rok za donošenje ove odluke istekao je sinoć u 21 sat. Sinoćnjom odlukom je otvoren put za najveću preraspodelu dugova jedne države u istoriji. Otpis dugova se odvija tako da privatni poverioci kao što su banke, fondovi i osiguravajuća društva svoje stare grčke državne obveznice zamenjuju za nove dužničke papire sa manjom vrednošću i dužim rokom trajanja – delom i do 30 godina. To znači da se, kada se sve sabere i oduzme, oni odriču 53,5 odsto svog novca. Ovaj otpis dugova je bio glavni uslov za sprovođenje drugog paketa finansijske pomoći Grčkoj.

Prema navodima grčkog ministarstva finansija, na zamenu su predate obveznice u vrednosti od 177 milijardi evra. Ministar finansija Evangelos Venizelos još nije zadovoljan tim rezultatom i želi da poverioci koji još nisu pristali na ovu meru na to sada budu prinuđeni. To znači da će on aktivirati takozvanu Klauzulu o prinudi prema zakonu donetom u februaru. Kada bi ta klauzula bila sprovedena, u otpisu dugova Grčke bi učestvovalo ukupno 95,7 odsto poverilaca, što bi pokrilo 197 od ukupno 206 milijardi vrednosti volumena obveznica u rukama „privatnih“.

Dašak optimizma

Portparol grčke vlade Pantelis Kapsis jutros je na televiziji izjavio: „Ovo je istorijski trenutak. Oslobodili smo se više od 100 milijardi duga.“ Ministar finansija Venizelos se zahvalio poveriocima „koji su podržali ambiciozni program reformi i uzeli učešća u žrtvi koju je u ovom istorijskom poduhvatu podneo grčki narod“. Venizelos će o daljim merama razgovarati sa ministrima finansija evro-zone, koji su već počeli telefonske i video konsultacije o najnovijem razvoju događaja. Definitivna odluka o dodeli drugog paketa pomoći još nije doneta, a Međunarodni monetarni fond je saopštio da bi o toj temi rado prodiskutovao 15. marta.

Međunarodni zvaničnici su puni hvale za to što je Grčkoj uspela preraspodela duga. Direktorka MMF Kristin Lagard, još i pre zvaničnog saopštenja o otpisu duga, rekla je da je „izbegnuta teška kriza“, da se čini da će otpis duga proteći bez većih problema i da brojke „obećavaju“, pa je čak i poetski dodala da se „proleće oseća u vazduhu“. I američki ministar finansija Timoti Gajtner rekao je da je Evropa ostvarila napredak u borbi protiv dužničke krize. To su značajne reči ako se ima u vidu da je upravo Gajtner proteklih meseci bio jedan od najoštrijih kritičara evropske finansijske politike. „Ovde u Sjedinjenim Američkim Državama, ljudi sada mogu da gaje više optimizma kada je reč o šteti koju bi Evropa mogla da nanese svetskoj i našoj privredi“, rekao je Gajtner.

Berze osetile olakšanje

Na finansijskim tržištima se osetilo primetno olakšanje. Japanski indeks Nikei je zaključio dan sa vrednošću od 9929 poena, što je plus od 1,7 procenata. S druge strane, vrednost evra je, posle najave Grčke da će primeniti klauzulu o prinudi na otpis duga, pala na 1,3224 dolara. Ima i glasova skepse. Tako je internet-portal Dojče mitelštands nahrihten, koji uređuju stručnjaci za finansije, objavio da će Grci za „nestanak 110 milijardi morati da plate 130 milijardi evra. Toliko će, naime, iznositi vrednost finansijskog štita koji EU garantuje Grčkoj. To znači da će Grčka i dalje ostati visoko zadužena – samo što će se promeniti poverioci. Do sada su to bile banke, a od sada će to biti evropski poreski obveznici koji Grcima zajme novac.“ I dalje mnogi komentatori smatraju da je sve ovo pogrešan put i da je Grčka praktično već bankrotirala.

Autor: Saša Bojić (dpa, rtr, afp, ap)
Odg. urednik: Nemanja Rujević