U mozgu zločinaca

Ljudima sa teškim poremećajem ličnosti najčešće nedostaje svaki oblik empatije, sažaljenja i osećaja za odgovornost. Neuropsiholog Nils Birbaumer trenutno radi sa zločincima-psihopatama koji su neosetljivi za patnje svojih žrtava. U istraživanju se služi kompjuterskom tomografijom. Pitanje koje se nameće glasi: kako počinioce zločina uopšte nagovoriti da u službi nauke legnu u skener i puste da im naučnici poput Nilsa Birbaumer istražuju mozak? „Njih je teško motivisati. Najčešće ih motivišemo novcem – to je jedino što pomaže“, priznaje Birbaumer.

On je direktor Instituta za medicinsku psihologiju i neurobiologiju ponašanja univerziteta u Tibingenu. Birbaumer je, između ostalog, izučavao psihopatske počinioce seksualnih zločina: muškarce koji su silovali i ubijali žene. Mnogi takvi zločinci najčešće ne žele da se menjaju: „Oni u svojoj smetnji ne vide nedostatak, već vrlinu. To su ljudi koji su naročito hrabri, prodorni, impulsivni i bezobzirni. Sve su to osobine koje se u modernom društvu – pre svega među muškarcima – smatraju pozitivnim. Zbog toga oni ne osećaju potrebu da ih menjaju.“

Rezultat kompjuterske tomografije je slikoviti prikaz moždanih sektora i njihovih aktivnosti. Sektori  koji su zaduženi za osećanje straha kod psihopatskih zločinaca – nisu aktivni. Sistem aktiviranja straha je veoma kompleksan i obuhvata više moždanih sektora. Onaj ko ne oseća strah, ne može ni da emotivno proceni posledice svog ponašanja. Ali, Nils Burnbauer prenosi da strujna kola koja su nadležna za osećanje straha mogu da se ojačaju i ciljano aktiviraju. Ti znači i da bi ponašanje teških zločinaca moglo da se promeni. „Na te delove mozga možemo uticati učenjem. Naš mozak ima mnogo mogućnosti za takve promene, on je velik i fleksibilan, i ne može se govoriti o konstelaciji koja je predodređena i nepromenljiva.“

Ključna spremnost na promenu

Njegova metoda se zove neurofidbek. Moždana aktivnost ispitanika se meri i prikazuje mu se na ekranu. Na njemu se vide različiti sektori mozga koji su prikazani različitim bojama. Što je određeni sektor aktivniji – njegova boja je intenzivnija. Zadatak ispitanika je da pronađe kakvim mislima može da pojača određenu boju. Najvažnije je da čovek oseća ozbiljnu spremnost da se promeni. „Posle jednog do dva sata ispitanik shvata na koji način može da utiče na pojedine sektore mozga – baš kao što se uči vožnja bicikla ili skijanje. Ljudi uspevaju da nauče trikove za menjanje rezultata na ekranu – i pomoću tih trikova da poboljšaju i svoju moždanu aktivnost.“

Teško je predvideti da li će Birnbaumerova metoda da postane deo tretmana psihopatskih kriminalaca. Ali, njegov neurofidbek postiže zapažene rezultate, što je on pokazao već pre više godina. On je prvi naučnik na svetu koji je uspeo da potpuno paralizovanim pacijentima omogući da uz pomoć računara komuniciraju sa spoljnim svetom, služeći se praktično samo snagom i intenzitetom svojih misli.

Autori: Aleksandra Šerle / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević