U mreži desnog esktremizma

Povod za članak je „manifest“ masovnog ubice iz Norveške Andersa Brejvika „u kome se poziva na militantnu borbu protiv kulturnog marksizma i multikulturalizma“. „Internet-aktivnosti desnih radikala su u sve većoj meri predmet pažnje nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka. Desnoekstremna scena je tokom poslednje tri godine postupno počela da koristi nove forme širenja svojih ideja, pri čemu još ni izdaleka nije uhvatila priključak sa socijalnim mrežama poput Fejsbuka. I dok su radikalni islamisti odavno uvideli kakvu korist internet ima za njihovu propagandu, [desnoradikalna stranka] NPD je još delila kompakt-diskove po školskim dvorištima. […]

Prema aktuelnom izveštaju Službe za zaštitu ustavnog poretka, na desnoekstremnoj sceni je korišćenje interneta u međuvremenu postalo obavezan sastavni deo aktivnosti kao što su širenje ideologije, priprema akcija, kampanja i manifestacija, kao i komunikacija sa pristalicama i simpatizerima. Pripadnici pomenute službe su izbrojali 1000 desnoekstremnih internet-prezentacija koje se uređuju u Nemačkoj. Postoji i 38 internet-radio stanica na kojima se čuje samo muzika neonacista. […]

I dok se nemački neonacisti uglavnom još bave Drugim svetskim ratom, pri čemu za njih važnu ulogu ima antisemitizam, međunarodnu desnoekstremnu scenu povezuje uglavnom - antiislamizam. Prema izveštaju Službe za zaštitu ustavnog poretka, islam se stigmatizuje i od njega se stvara slika neprijatelja, islam se izjednačava sa opasnošću od islamističkog terorizma, a socijalni problemi se jednostrano redukuju na ponašanje muslimana za koje se tvrdi da ne mogu da se integrišu. […]

Služba za zaštitu ustavnog poretka u borbi protiv desnoekstremnih sadržaja na internetu ima probleme pravne prirode. S jedne strane, zahteva se da se ljudi kao Anders Brejvik pravovremeno prepoznaju kao opasni, a s druge, niko – pa ni sama Služba – ne želi da se internet i socijalne mreže nadgledaju bez konkretnih sumnji na aktivnosti koje ugrožavaju poredak. Dobrovoljna samokontrola ne postoji. Tako se nadležni za zaštitu omladine žale da video-platforma YouTube, na primer, odbija da obriše iz svojih datoteka filmove sa desnoekstremnom pozadinom.“

Sećanje na novinara koji je poginuo u Jugoslaviji

Zidojče cajtung je opširan članak posvetio sećanju na svog reportera Egona Skotlanda, reportera „koga su pre 20 godina, dok je na terenu istraživao rat u Jugoslaviji, ubili pripadnici srpskih paravojnih formacija“. U članku se podseća na vest iz dnevnika televizije ARD od 27. jula 1991, o dotad „najžešćim borbama između Srba i Hrvata“ kod Gline, i reči kapetana Dragana da su „sva sela južno od Zagreba pod njegovom kontrolom“, te da se „u žrtve ubraja i 43-godišnji novinar Zidojče cajtunga Egon Skotland, koji je zadobio smrtonosne povrede dok je tražio svoje nestale kolege“.

U nastavku se opisuju žestoke borbe u Jukincu, gde su dospeli jedna novinarka agencije dpa i dvojica njenih austrijskih kolega; shvativši naprečac da su tu borbe mnogo žešće nego što su mislili, oni su se sakrili u jednu kuću. Egon Skotland je poginuo u drugom automobilu, u kome se nalazio sa kolegom Peterom Vistom, koji je uspeo da izveze automobil iz opasne zone – jedan metak je ipak pogodio Skotlanda i on je preminuo na putu za bolnicu u Sisku.

„Skotland je bio precizan i uporan u svojim istraživanjima, ali ono što ga je odlikovalo bila je toplina – bio je uvek spreman da se uživi u druge ljude, i gajio je principijelno poštovanje prema svim ličnostima o kojima je izveštavao“. Imao je široko obrazovanje – studirao je englesku filologiju, noviju istoriju, filozofiju i orijentalistiku, tečno govorio grčki i bio izvanredan poznavalac prilika na Bliskom istoku i Balkanu.

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević