U nemačkim školama pisana slova izumiru

U više desetina nemačkih škola, đaci već par godina uče pojednostavljenu formu pisanih slova, nazvanu "grundšrift”. Zapravo se radi o štampanim slovima, koja se pri pisanju povezuju. Iza nove vrste pisanja stoji nemačko udruženje osnovnih škola, a njeno širenje podržavaju i mnogi učitelji koji se žale da njihovi đaci ni sami ne mogu da čitaju sopstveni rukopis. Sve su glasniji zahtevi da se tradicionalna pisana slova izbace, i da se učenicima predaje samo ova uprošćena verzija, koja se navodno i bolje uklapa u svet kojim vladaju računari. Zvanične institucije to još uvek odbijaju.

„Ruku na srce: kada ste poslednji put napisali jedno poduže pismo? A ne kratak mejl, šturi SMS, zbrzanu poruku preko Fejsbuka ili Tvitera?“ pita se list Vestfalen blat iz Bilefelda. “Retki su oni koji još uvek vladaju umetnošću pisanja pisama ili dnevnika, veštinom koja je vekovima oblikovala duhovni život. Lepa slika misli koje se pretaču na papir pripada prošlosti. Ljudi koji sada oplakuju pisana slova, zakasnili su. Ipak – rukopis čoveka bio je i ostaje otisak njegovog karaktera. Zbog čega se napada učenje pisanih slova u nemačkim školama? Da li sve u digitalnom svetu mora da funkcioniše na dugme, i jedno je važna efikasnost? Možda ona jesu staromodna, ali nestankom pisanih slova nestaje i deo kulture pisane reči. Tamo gde preovlađuje digitalna komunikacija, rukopis će bez oklevanja proglasiti suvišnim. To nije dobar znak.“

Nasuprot tome, Markiše odercajtung podseća da škole moraju da idu u korak sa vremenom:

„Još ima pojedinaca koji se sa užasom sećaju krasnopisa. Oni malo nespretniji imali su velikih muka. Krivulje slova L ili luk slova G valjalo je besprekorno uobličiti na papiru, bila je to više umetnost nego tehnika. Sa druge strane, pismo je pre svega tehnika za prenos informacija. Svejedno je da li se te informacije prenose pisanim slovima, štampanim slovima, ili pritiskom na tastaturu. Više ne crtamo po zidovima pećina da bismo izveštavali o doživljajima tokom lova. Istorija se kreće unapred“, komentariše ovaj list. „Rasprava o tome da li našim đacima treba učenje pisanih slova je samo bura u čaši vode, a novi ‚grundšrift‘ još jedan besmisleni eksperiment gde su naša deca pokusni kunići. Najvažnije je da pravilno pišu reči i da umeju da se izražavaju. Ako uzgred nauče da lepim rukopisom pišu pisma na papiru, nek' im je sa srećom. Ali to neće biti glavna tehnika budućnosti u kojoj će ta deca da žive. Možda to jeste tužno, ali računari odavno čuvaju naše informacije. Makar dok ne nestane struja.“

Sukob kulture i seksualnog vaspitanja

A škole u Bremenu krenule su u budućnost drugim putem - članovi gradskog veća u tom gradu izmenili su propise o seksualnom vaspitanju, što je zabrinulo pojedine konzervativne roditelje.

„Izbrisana je formulacija da se seksualno vaspitanje sprovodi ‚u dogovoru sa roditeljima ili starateljima‘. Umesto toga, naglašavaju se ‚obavezujući standardi‘ ministarstva prosvete. Da bi se to izjednačilo, poslanici su usvojili i paragraf po kome roditelje valja detaljno informisati“, objašnava Vezer kurir. To u praksi znači da će roditelji ubuduće imati manje uticaja na to kako njihova deca uče o temama kao što je homoseksualnost, što je u pojedinim religijama još uvek škakljiva tema. Predsednik krovnog udruženja muslimana Šura u Bremenu, Ismail Baser, kritikovao je taj potez i izjavio da: „Pravo roditelja na vaspitanje tu ne treba podrivati.“

Sa druge strane, političari u Bremenu tvrde da je cilj izmena borba protiv diskriminacije, prenosi ovaj list: „Kristina Fogt iz Levice naglašava odgovornost škole: ‚Pitanje seksualnih različitosti i ophođenja prema seksualnim manjinama spada u pitanja kojima škola mora da se pozabavi‘ kaže ona. Ova poliičarka tvrdi da to neće dovesti do sukoba sa roditeljima. ‘Roditelji imaju pravo da prate i utiču na socijalizaciju svoje dece', izjavio je i Tomas fom Bruh iz CDU. ‘Za to nije dovoljno puko informisanje. Neophodna je transparentnost što se tiče ciljeva i postupaka nastave.'”

"Gej" nije uvreda

U posebnom osvrtu na ovaj razvoj događaja, Vezer kurir komentariše da kultura iz koje đaci potiču ne sme da bude prepreka za učenje o različitostima:

„Kada se radi o seksualnom vaspitanju, često se pojavljuju zabrinuti roditelji. Ti roditelji strahuju da će njihovo dete doći u dodir sa temama za koje još uvek nije spremno. Ali tu su i roditelji koji imaju kulturna ili religozna shvatanja koje je teško uklopiti sa seksualnim različitostima. Njihovu zabrinutost je javno izrazio jedan predstavnik udruženja muslimana, mada i pojedine hrišćanske denominacije imaju problema sa tim. Dobro je što škole razgovaju sa roditeljima o ciljevima i sadržaju seksualnog vaspitanja. To vaspitanje može da funkcioniše samo sa roditeljima a ne uprkos njima. Ali (…) to da li đaci uče da postoje i druge seksualne orijentacije a ne samo heteroseksualna, ne sme da zavisi od njihovog porekla.kao i da ‘gej' nije uvreda nego seksualni identitet. U drušvu u kojem vlada raznovrsnost, ali i dalje postoje i otvorene i skrivene predrasude, to je važno. I to je zadatak škole.”