Kako do bezbolnog rešenja?

Neposredno pred predsedničke izbore u Srbiji, evropske članice Kontakt grupe za Kosovo nameravaju da u Sloveniji razgovaraju o budućnosti pokrajine. U subotu bi trebalo da se, pod vođstvom Slovenije kao predsedavajuće Evropskom unijom, sretnu šefovi diplomatija Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije, kao i evropski komesari za spoljne poslove i proširenje, da razgovaraju o tome, kako bi trebalo da izgleda prelazak Kosova ka nezavisnosti, s obzirom na protivljenje Srbije.

Predstavnici Amerike i Rusije, država koje su takođe članice Kontakt grupe, očigledno neće prisustvovati sastanku. SAD zastupaju brzu nezavisnost Kosova, dok Rusija odbija svako rešenje sa kojim se ne saglasi Srbija.

Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel želi da organizuje priznavanje Kosova u više talasa. Zajedno sa Amerikom, Kosovo bi već u februaru ili martu, trebalo da priznaju prvo velike države EU, kao što su Nemačka i Francuska. Zatim bi trebalo da uslede manje i skeptične države, kao što su Kipar i Španija. Na kraju je svakoj članici EU prepuštena odluka da li će i kada priznati Kosovo, jer se radi o međunarodnom pravnom aktu koga sklapaju države između sebe.

Izaći u susret Srbiji

Evropljani bi trebalo da se tokom narednog redovnog susreta ministara spoljnih poslova, usaglase oko Evropske misije za Kosovo. EU namerava da pošalje na Kosovo 2000 službenika, sudija i policajaca.

Istovremeno u EU žele, da što je moguće više, izađu u susret Srbiji. Slovenačko predsedavanje EU želi da postigne, da se početkom fenruara, pred drugi izborni krug u Srbiji, poptiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Belgija i Holandija to odbijaju,sve dok Srbija ne izruči odbegle haške optuženike, Ratka Mlaidća i Radovana Karadzića.

Slovenački šef diplomatije Rupel namerava da privoli novog glavnog tužioca Haškog suda, Serža Bramerca da prizna Srbiji, da je uprkos svim salbostima, ipak sarađivala sa Tribunalom. Dimitrij Rupel kaže da sve zavisi od toga kako se tumači "poptuna saradnja" sa sudom.

Ublažiti posledice

Ovim koracima, slovenačko predsedništvo Evropskom unijom očigledno želi da ublaži srpske reakcije na nezavisnost Kosova. Srpska vlada planira privrednu blokadu Kosova i zaustavljanje isporuka energije. Takođe bi mogle da budu zatvorene i granice ka Kosovu. Moglo bi da se desi da Srbija opozove svoje diplomate iz zemalja koje priznaju Kosovo,što bi se odnosilo na većinu evropskih država. Evropske diplomate u Briselu smatraju da će to biti veoma komplikovana diplomatska situacija.

U EU računaju s tim da će nova kosovoska vlada , odmah posle predsedničkih izbora u Srbiji, proglasiti jednostranu nezavisnost. Da li će ona stupiti na snagu odmah, ili će postojati prelazni period, to još uvek nije potpuno jasno.