U paklu droge sisa

Na Aristotelovoj ulici u Solunu stoji spomenik bivšem grčkom premijeru Elefteriosu Venizelosu. Smatraju ga utemeljiteljem moderne Grčke: hrišćanin, slobodan i moderan predstavnik antičkih predaka. No, u senci njegovog spomenika nema ni traga helenističkog nacionalnog ponosa. To je mesto na kojem se okupljaju "petameni" - "odbačeni", kako ih ovde zovu: siromašni alkoholičari i ovisnici o drogi, često beskućnici.

Insajderi znaju da je to glavno mjesto za trgovinu jednom tvari nazvanom "sisa" - grčkom sintetičkom drogom sličnom kristal metu(metamfetaminu).

Nije grčki izum

Samo nekoliko desetina metara dalje nalazi se ordinacija psihijatra Kleantisa Grivasa. On je stručnjak za pitanja zavisnosti i droge, a to su stvari koje u Grčkoj rado tabuiziraju. Upravo Solun se smatra konzervativnim i zatvorenim kad se radi o osetljivim temama. I zbog toga većina tvrdi da ovde nema problema sa zloglasnom drogom sisom, da je to problem koji postoji u Atini. Grivasu je to smešno. On tvrdi da ophođenje u Grčkoj s drogom sisom ne može biti gore. Navodi da je problematično već samo ime. Grčki pojam sisa (izgovara se i "šiša") dolazi iz arapskog i znači "boca" ili "vodena lula".

"Taj naziv mi se uopšte ne sviđa. To dovodi u zabludu. Bolje je da se kaže šta je to: razređeni metamfetamin." To je prilično tačan naziv. Metamfetamin se meša sa svim i svačim: hlorom, alkoholom, akumulatorskom kiselinom. To snižava cenu: samo dva do tri evra košta jedna doza sise na ulicama Soluna.

I tvrdnju da je sisa grčki izum Grivas smatra mitom koji su stvorili mediji. "Pitanje je gde se proizvodi glavna tvar, dakle metamfetamin." A on dolazi iz inostranstva. U Grčkoj ga u tajnim radionicama samo mešaju s drugim tvarima, kaže Grivas.

Na dnu lestvice

Konzumentima je to svejedno. Njih, izgleda, ne zabrinjavaju ni fatalne posledice po njihovo zdravlje. Droga sisa deluje brzo, ali brzo i popušta njezino delovanje. Zato su zavisnici stalno u potrazi za njom u blizini Venizelosovoga spomenika ili u tamnim uličicama oko železničke stanice u četvrti Vardaris. To je četvrt koja ima malo veze sa slikom koju nacionalno ponosni Grci imaju o sebi. Tu vladaju prostitucija, droge i socijalna beda.

Zavisnici su tu deo uobičajene slike i gotovo neupadljivi. Drukčije je s konzumentima sise. Oni u vrlo kratkom vremenu jako ostare i tu se jako razlikuju od zavisnika o heroinu ili alkoholičara: ispijena lica, truli zubi, tela kao kosturi.

"Sisa je poslednji korak u karijeri jednog zavisnika o drogi", kaže Damianos Duicis. On je godinama bio zavisnik o alkoholu i drogi, a sad vodi privatnu kancelariju za pomoć ovisnicima nazvan OASIS koji se nalazi u centru Soluna. Tu ovisnici i članovi njihovih porodica mogu dobiti psihološku pomoć.

Ali, konzumenti sise se retko obraćaju ovom uredu. Većina ih se već odavno prestala boriti protiv zavisnosti. "Ljudi koji dođu do sise nisu početnici u svetu droga", kaže Douicis. Oni su često ranije konzumirali marihuanu, tablete i alkohol.

Brojni konzumenti sise već su konzumirali i heroin, ali ga više sebi nisu mogli priuštiti. "To su ljudi koji uzimaju sve što ih omamljuje. Kupuju što god im se ponudi na ulici."

Nedovoljna pomoć države

Duicis iz sopstvenog iskustva zna kakva je situacija zavisnika u Grčkoj. "Kad sam bio zavisnik u nekom trenutku sam tražio pomoć. Obilazio sam psihijatre i ustanove koje su tada postojale. Ali, tamo nisam našao rešenje." Gledalo se samo na telesnu stranu zavisnosti, ali ne i na psihološku."

Uprkos brojnim mogućnostima terapije koje su od tada razvijene u državnim ustanovama se gotovo ništa nije promenilo. Država ima monopol na lečenje zavisnosti te privatnim inicijativama kao što je OASIS ne daje gotovo nikakve mogućnosti da utiču na sistem nekim novim oblicima terapije. Političari zanimanje pokazuju samo za vreme predizborne kampanje i termina za fotografiranje, ali ne bave se problemima i ne ruše tabu, kaže Duicis.

Kleantis Grivas se s tim slaže. "Stvarno dobra pomoć se ovde ne može naći. Za razliku od Nemačke u Grčkoj nema ustanova koje se bave tom temom."

Uz to je problem birokratski mentalitet ne samo u zdravstvenom sustavu nego svuda. Kad se ovdje na određenim mestima traži pomoć, čovek je neće dobiti ni ako ona postoji. Zaposlenii u javnim ustanovama za to jednostavno nemaju volje." A zdravstveni sistem se prema ljudima koji traže pomoć zbog zavisnosti odnosi kao prema ljudima druge klase, kaže Grivas.

Besperspektivnost nakon ekonomske krize

U Grčkoj nakon krize su droge u trendu, posebno nečiste mešavine. Ekonomska kriza je tu zemlju dovela u katastrofalno stanje. Mladi ljudi sve češće završavaju kao zavisnici zbog besperspektivnosti.

Nezaposlenost mladih je, istina, smanjena. Ali, ni s punim radnim vremenom se često ne zarađuje dovoljno da bi čovek mogao iznajmiti stan. Zbog straha za sopstvenu egzistenciju i nesigurne sadašnjosti mnogi veruju da budućnost ne donosi ništa dobro.

Damianos Duicis to razume. On je bivši zavisnik i zna da se u suštini radi o preuzimanju odgovornosti za sebe kako bi se prebrodila bolest.

Pa ipak on želi da se sa tom temom otvorenije ophodi, posebno od strane države. "Oni koji donose odluke moraju biti načisto s time gde je stvarni problem. Ako čovek kao zavisnik sluša samo opomene ili biva ismejavan, onda tu nema rešenja. A ako se zavisniku koji ne zna meru kaže, prestani da se drogiraš, radije pij umereno alkohol, onda to pokazuje da se ne razume o čemu se tu radi."

Duicis je siguran: dokle god se stvarni problemi tabuizuju dotle će biti potražnje za tvarima kao što je sisa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android