U ponedeljak, haos na aerodromima!

O tom štrajku komentator lista Berliner cajtung piše:

„Lufthanza namerava da na evropskim linijama manje avione zameni većim i tako smanji troškove. Piloti hoće više novca ako već upravljaju većim avionima. To bi se moglo i razumeti kada bi svet vazduhoplovstva bio u redu. Ali, to nije slučaj. Prošla godina za avionske kompanije bila je najgora otkako se prikupljaju statistički podaci. Drastično je opala potražnja za prvom i biznis klasom – i za menadžere postala je dobra ekonomska. Broj putnika vrtoglavo opada, pritisak na cene je veliki zbog mnogobrojnih kompanija koje nude jevtine letove. Dakle, Lufthanzi kao jedina mogućnost preostaje smanjivanje troškova i imajući u vidu takvu situaciju razuman kompromis bio bi mnogo bolji od štrajka.“

Plate pilota do 250.000 evra

Pilotima i njihovim zaradama bavi se Špigel onlajn koji piše:

„U vremenima krize, masovne nezaposlenosti i damping zarada mora se reći sledeće: u životu ima i gorih sudbina od sudbine pilota Lufthanze. Onaj kome uspe da između šest hiljada kandidata za pilotsku školu, koliko ih se svake godine prijavi, bude među 200 izabranih, taj je sa dvadeset godina potpisao neku vrstu profesionalnog životnog osiguranja.

Istina, novopečeni pilot ima dug od 60 hiljada evra – toliko je njegovo učešće u troškovima školovanja koji iznose sto hiljada evra – i istina je da mora da sačeka godinu – dve da sedne u pilotsku kabinu, ali kada sedne onda je početna plata 60 hiljada evra godišnje. Sa dvadeset i nešto godina – malo je kompanija koje početnike tako plaćaju.

Tokom prvih deset godina plata raste da bi stigla do 110 hiljada evra godišnje i ko baš uvek ne vozi na pisti u suprotnom pravcu i ne očeše se o druge avione tokom leta u normalnoj pilotskoj karijeri kod Lufthanze će stići do godišnje plate, sa dodacima, od 240 hiljada evra. Toliku platu ima kancelarka ili šef sektora u nekoj velikoj kompaniji. Za razliku od menadžera i kancelarke, piloti u proseku lete 70 do 80 sati mesečno – na dugim linijama to je osam do deset radnih dana – noće u luksuznim hotelima i nagledaju se sveta.

Piloti kod najvećeg Lufthanzinog konkurenta, Er Berlina, zarađuju trećinu manje. U branši se kompanija Nikija Laude smatra najškrtijim poslodavcem – njeni piloti-početnici imaju platu od 1.100 evra. Ni u SAD mnogim pilotima nije ništa bolje, tako da ih ima koji danju lete, a noću honorarno rade kako bi dopunili zaradu.

U stvari, Lufthanzini piloti nastoje da onemoguće da sve veći broj linija u koncernu preuzimaju kompanije-kćerke kao što su Džermanvings i Eurovings, te prošle godine kupljene kompanije Svis, Ostrijan i Brisel.

To znači da privilegovanim Lufthanzinim pilotima, reč je o njih četiri i po hiljade, nije do solidarnosti sa 4.400 pilota iz pomenutih kompanija- kćeri, nego njihova deviza glasi: ko mnogo ima, trebalo bi da ima još više. Zvanično, oni stupaju u štrajk zahtevajući povišicu od 6,4 odsto – ali samo zato što po zakonu ne smeju da štrajkuju kako bi obezbedili veći uticaj na odlučivanje u kompaniji. Naime, 90 odsto članova pilotskog udruženja Kokpit glasalo je za štrajk, jer žele veći uticaj na operativne poslove. Jasno rečeno, to znači da žele da odlučuju i o tome kada će i kuda leteti avioni i čiji će znak nositi “, piše „Špigel onlajn“.

Kritike na račun Vestervelea

Karnevalsko ludovanje je prošlo, stiglo je otrežnjenje u vidu pepeljaste srede, a na pepeljastu sredu, takva je tradicija, zasedaju sve stranke i međusobno se obračunavaju. Povodom jučerašnjih zasedanja list Kelniše rundšau piše:

„I ove godine na meti su bili i protivnici, i koalicioni partneri, i kolege ministri. Osnovnu temu debate obezbedio je predsednik liberala Gido Vestervele koji je prošle nedelje kritikovao navodno preveliku državnu pomoć dugotrajno nezaposlenim. Ta pomoć nesrazmerno je visoka u odnosu na najniže nadnice, upozorio je Vestervele i dodao da onaj ko obećava blagostanje bez napora zagovara kasnorimsku dekadenciju. Ta izjava i u stranci je primljena sa rezervama.

Na jučerašnjem sastanku u Vilshofenu predsednik socijaldemokrata Zigmar Gabrijel kritikovao je Vestervelea zbog toga što od socijalno slabih pravi krivce (za krizu), a ne nudi rešenja za probleme zemlje. Gabrijel je upozorio da su istinske socijalne varalice i asocijalni oni koji izbegavaju plaćanje poreza krijući novac na računima u stranim bankama. A upravo oni podržavaju liberale i stranke Unije, poentirao je Gabrijel.

Slične stavove zastupali su i predstavnici Zelenih i stranke Levica. Tako je predsednica parlamentarnog kluba Zelenih Renaka Kinast o koaliciji rekla: „Posle 11 godina vereništva i sto dana na vlasti od ovog braka neće biti ništa“.

Čak je i Horst Zehofer, šef CSU koja je sa FDP u vladi, primetio da bi želeo da liberali, „i njegov prijatelj Gido“, ponekad budu malo smireniji i požurio da doda da CSU ne zastupa nikakve grupne interese, nego kao narodna stranka predstavlja sve društvene slojeve.

Najzad, kancelarka Angela Merkel, CDU, distancirala se od izjava šefa liberala, ali nije bila oštra prema koalicionim partnerima. Ostalo je da se sve reši u šest očiju – u razgovoru šefova CDU, CSU i liberala“, piše „Kelniše rundšau“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković