U potrazi za istinom u Siriji

Šokantne slike: desetine tela, među njima i dece, beživotno leži na podu u improvizovanim bolnicama. Ljudi koji drhte i iskolačenih očiju vape za vazduhom. To su slike od 21. avgusta ove godine. Slike, kako se pretpostavlja, hemijskog napada u sirijskoj prestonici Damasku. Sirijski opozicionari su slike postavili na internet, televizijske stanice, informativni portali i novine su ih preneli.

Ali šta se zaista desilo te noći? Američka vlada u Francuska su sigurne: to je bio napad hemijskim oružjem. I nemačka kancelarka Angela Merkel pred Bundestagom je rekla: „Nema sumnje da je, zbog zverske primene hemijskog oružja, došlo do očigledne povrede međunarodnog prava.“

Inspektorima UN potrebno vreme

Inspektori Ujedinjenih nacija još nisu podneli izveštaj. Trenutno se analiziraju uzorci sakupljeni u Damasku. „Za to je potrebno vreme“, objašnjava Ralf Trap, stručnjak za hemijsko oružje i višegodišnji saradnik Organizacije za zabranu hemijskog oružja. „Analiza se ne može napraviti za dva ili tri dana. Zahtevi za kvalitetom su ogromni. Male greške mogu izveštaj da učine beskorisnim.“ Trap računa da će analiza potrajati dve do tri sedmice.

Jan fan Alken, kontrolor biološkog oružja i političar Levice, smatra da je prerano za odluke: „Moj osećaj mi govori da je verovatno reč o napadu otrovnim gasom, ali još čekamo na konačni dokaz.“ On insistira da se sačeka sa izveštajem stručnjaka UN. „Ono što je zaista važno kod tih inspektora UN jeste da imaju nepropusni lanac, od uzimanja uzorka do laboratorije. Taj lanac mogu da nadziru svi učesnici, ako to žele. Tako na kraju dolazimo do rezultata u koji veruju svi učesnici. Bez te detaljne kontrole, ne bih verovao uzorku.“ U slučaju uzoraka koje su priložile SAD nejasno je gde i od koga su uzete. Manipulacije time ne bi mogle da budu isključene, kaže Fan Aken.

Ko stoji iza napada?

Ipak, za SAD i Francusku je jasno da se radilo o napadu hemijskim oružjem. I ne samo to: te dve države polaze od toga da je krivac sirijski diktator Bašar al Asad. Za to postoje „jasni i ubedljivi dokazi“, rekao je američki ministar spoljnih poslova Džon Keri. Američke tajne službe su tvrde, detaljno proverile sve činjenice: u napadu je ubijeno 1.429 ljudi, među njima 426 dece. Kao dokaz navedena su saznanja do kojih se došlo uz pomoć izviđačkih aviona i prisluškivanjem. Takođe, postoje i izveštaji medicinskog osoblja, opisi očevidaca, kao i izveštaji „veoma verodostojnih nevladinih organizacija“.

Ipak, Jan fan Aken ostaje skeptilčan. U Kerijevom izveštaju nema nijednog pravog dokaza, već samo pretpostavki i tvrdnji. Na primer, originalan isečak razgovora jednog visokog Asadovog zvaničnika u kome navodno priznaje upotrebu otrovnog gasa, nije dostupan. Dakle, sadržaj se ne može proveriti. Nisu održive ni tvrdnje SAD i Francuske da su samo Asadove snage sposobne da koriste hemijsko oružje, kaže Fan Aken: „Ima dezertera iz sirijske vojske koji su mogli da ponesu hemijsko oružje. Vojne baze i skladišta oružja preuzeli su pobunjenici. Imali su sve mogućnosti da dođu do tog oružja.“

Indicije BND-a

I Nemačka obaveštajna služba (BND), kako prenosi Špigel, očito veruje da Asad stoji iza navodnog napada hemijskim oružjem. Šef BND-a Gerhard Šindler je odabranim poslanicima rekao da jasnih dokaza nema. Nakon provere verodostojnosti podataka, njegova služba ipak polazi od toga da je reč o prestupu Asadovog režima. BND je, naime, prisluškivao razgovor između jednog vodećeg predstavnika Hezbolaha (koji vojno podržava Asada) i iranske ambasade. Funkcioner Hezbolaha je u razgovoru pomenuo naredbu za primenu otrovnog gasa od strane režima. Ali to su slabi argumenti, smatra Fan Aken. „Zašto bi neki zvaničnik Hezbolaha znao nešto o napadu otrovnim gasom u Siriji? Verovatno je u razgovoru samo izneo pretpostavke.“

Jan fan Aken ne isključuje mogućnost da Asad stoji iza navodnog napada hemijskim oružjem: „Samo kažem da je isto tako moguće da iza napada stoje pobunjenici. Potpuno je ispravno kazniti odgovorne za te napade, ali najpre morate saznati ko je kriv i potom ih izvesti pred sud. Ako je za to potrebno 15 godina, onda nam je potrebno tih 15 godina. Za ratne zločine ipak ne možete ispaštati tokom, već posle rata.“

Autori: Nils Nauman / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković