U potrazi za novim šefom "reformisanog" UNMIK-a

Pozivajući se na dobro obaveštene zapadne diplomatske izvore, list navodi da ta odluka UN ipak neće biti objavljena tokom posete Genoa Prištini, koja je predviđena za početak maja.

Ukoliko Geno uspe u svojoj nameri, onda će, prema dnevniku, sadašnji šef UNMIK-a, Joahim Riker i njegov zamenik Lari Rosin u junu napustiti Kosovo. Ako se ostvare namere Genoa, onda će na Kosovu morati da bude službenik UN koji bi praktično imao ulogu otpravnika poslova misije UNMIK.

List Zeri navodi da još ostaje da se vidi da li će se sa takvim planom složiti generalni sekretar UN, kao i da su još nejasne uloga i ovlašćenja rekonfigurisanog UNMIK.

Posle 15. juna treba da stupi na snagu novi Ustav Kosova. Prema Ahtisarijevom planu tada bi misija EU trebalo da zameni UNMIK, međutim to je malo verovatno zbog pritiska Rusije, Srbije i zemalja koje se protive nezavisnosti Kosova.

Vojni komitet NATO zadovoljan situacijom na Kosovu

Visoki predstavnici Vojnog komiteta NATO-a izrazili su zadovoljstvo bezbednosnom situacijom na Kosovu i angažovanjem međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a. Članovi Komiteta su tokom posete Kosovu želeli da se informišu o situaciji i da se na terenu upoznaju s dešavanjima nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova 17. februara.

Rukovodilac Komiteta Rej Heno rekao je da je opredeljenje NATO-a za Kosovo veoma značajno, posebno u ovom periodu kroz koji prolazi Kosovo. "Suštinski je važno da mir vlada na Kosovu, posebno u ovom značajnom periodu. Ponavljamo, KFOR će i ubuduće biti ovde spreman da odgovori zahtevima koji se budu postavljivali", rekao je Heno. On je dodao da će mandat KFOR-a ostati nepromenjen do donošenja neke druge odluke.

"Delovali smo na osnovu ove rezolucije 1244 nekoliko godina i to se pokazalo kao uspešno. Nastavaljamo dalje dok Savet bezbednosti UN ne izađe s drugom rezolucijom. Tada ćemo se prilagoditi uslovima, zadacima i novom mandatu", rekao je Heno.

Ono što se dogodilo 17. marta na severu Kosova nije uticalo na promenu misije NATO-a na Kosovu. U NATO-u smatraju da na terenu imaju dovoljno ljudstva i nije bilo najava povećanja broja pripadnika misije, koja trenutno broji nešto više od 16.000 ljudi.

Potpisivanje SSP-a između EU i Srbije - legitimizacija Kosova?

EU u odnosima sa Srbijom, očigledno, ne traži "tamošnje proevropske snage, već legitimizaciju svog ponašanja u vezi sa Kosovom", piše u današnjem broju ljubljanski list "Dnevnik". List u nastavku dodaje da su "do sada principijelne Holandija i Belgija pod pritiskom (hitne) stabilizacije zapadnog Balkana, pristale na drugačije (postupanje) nego što je važilo za Hrvatsku (slučaj Gotovine), i nisu dosledno istrajale na bezuslovnom prethodnom izručenju 'srebreničkog koljača' generala Mladića Haškom tribunalu".

Drugu neprincipijalnost EU list vidi u vezi sa BiH i njenim potpisivanjem ŠP-a i kaže da je "evropska politika pridruživanja... na zapadnom Balkanu još više upitna, jer je Brisel zbog nesporazuma sa Srbijom iz potaje razavlačio potpisivanje sporazuma sa BiH", koja je pre ispunila uslove usvojivši zakone o policiji, a onda ga i odložio navodno zbog tehničkih razloga.

"U organima EU je javna tajna", kaže s time u vezi "Dnevnik", "da je za Brisel za stabilnost zapadnog Balkana, odlučujuća Srbija", jer "kada bi Bosna taj neophodni korak učinila pre Beograda, po mišljenju unijinih zvaničnika, politički nestabilna Srbija bi se okrenula potpuno od Evrope i u nju ugradila svojevrsnu crnu rupu".

"U stvari je očigledno", smatra na osnovu rečenog "Dnevnik", "da EU u odnosima sa Srbijom ne traži tamošnje proevropske snage, već legitimizaciju svog ponašanja u vezi sa Kosovom, koje je bilo korak u stranu od njenih načela, što na kraju krajeva dokazuje sa stavovima u vezi sa Gruzijom i Tibetom".

"Floskula o jedinstvenom presedanu je isuviše prozirna, jer ne može sakriti da je odluka o kosovskoj državnosti za EU, koja se zaklinje na jednoglasnost, prilično neusaglašena".