U potrazi za novim strankama

Janos Gramatidis spreman je za borbu. „Novi putevi – nova Grčka“ – tako se zove njegova stranka koja bi na narednim parlamentarnim izborima trebalo po prvi put da uzme učešće u borbi za glasove birača. On želi da proglasi „revoluciju onoga što se samo po sebi podrazumeva“. A to podrazumeva sledeće: smanjivanje državnih struktura, olakšavanje privatnih investicija, traženje konsenzusa koji prevazilazi stranačke granice, jačanje veza sa Evropskom unijom i SAD. Taj advokat specijalizovan za područje ekonomije zse alaže za povećanje javnih investicija i jedinstvenu stopu poreza od 12,5 odsto. Da li on može da promeni stranačku scenu u Grčkoj? U zemlji u kojoj političkim životom tradicionalno vladaju porodični klanovi, to nije nimalo lak poduhvat. Vladajuće strukture Gramatidisu nisu strane: sedam godina vodio je Američko-grčku trgovinsku komoru u Atini i dobro poznaje donosioce odluka. Taj 64-godišnjak u razgovoru za DW kaže: „Mi nismo političari, već tehnokrate s političkim iskustvom.“

Nakon izbijanja dužničke krize, konzervativaci i socijalisti koji su se ranije međusobno smenjivali na vlasti, izgubili su podršku brojnih birača. Zbog toga je u Grčkoj formiran veliki broj novih stranaka. „Politička scena je podeljena kao nikada u proteklih 40 godina“, kaže politikolog Levteris Kusulis. Upadljivo je da taj trend traje i nakon skretanja ulevo koje se dogodilo 2015. godine. „U sedmoj kriznoj godini nekadašnjim masovnim strankama još uvek ne polazi za rukom da vrate poverenje“, opominje Kusulis.

Potrebne su nove ideje i nova lica, ali samo malo njih će imati uspeha: dok je socijalno-liberalnoj stranci novinara Stavrosa Teodorakisa pošlo za rukom da uđe u parlament, bivša ministarka spoljnih poslova Dora Bakojanis, stručnjak za marketing Tanos Cimeros, bivši političar nemačkog FDP-a Jorgos Cacimarkakis i ekonomsko-liberalna mreža DRASI nisu uspeli da pređu cenzus od tri odsto. I zbog toga jer vodeće ličnosti liberalnog pokreta nisu nastupale zajedno, već pojedinačno: „Svi su hteli da budu šefovi, a to ne može da izađe na dobro“, kritikuje Gramatidis. Ipak ni on sam ne vidi razlog za formiranje saveza.

Nova opozicija sleva za Ciprasa

Gramatidis ne drži previše do levičarskog premijera Grčke Aleksisa Ciprasa. Ipak, njegova kritika zvuči dobronamerno u poređenju s onim što kaže Zoe Konstantopulu, nekadašnja bliska saradnica premijera: „Ciprasov 'režim' povezan je s partikularnim interesima i ministar finansija mutirao je u porptarola mera štednje“, upozorava levičarska političarka u intervjuu za televiziju „Skai“. To naravno „nije opravdanje za EU koja trenutno nastupa kao tiranin – Grci moraju da pruže otpor i odbrane svoju demokratiju“, kaže bivša predsednica parlamenta.

Povod za taj nastup na televiziji bio je sledeći: Konstantopoulu je osnovala svoju levičarsku stranku koju je nazvala „Slobodni kurs“, a koja ima za cilj prekid otplate grčkog duga poveriocima. Ostaje nejasan njen odnos prema nekadašnjim istomišljenicima koji su u leto 2015. godine morali da napuste Ciprasovu stranku i nakon toga osnuju levo-radikalnu grupu „Narodno jedinstvo“. Ta pravnica se u svakom slučaju distancira od bivšeg ministra financija Janisa Varufakisa.

Politikolog Kusulis ne vidi budućnost za novu levičarsku partiju. „Konstantoupolu i brojni drugi prave jednu grešku: oni grčko 'Ne' na referendumu u leto 2015. godine žele da interpretiraju tako kao da je to prekid saradnje sa poveriocima i da iz toga izvuku politički kapital. Ta računica ne stoji“, kaže analitičar. Dobre šanse za nove stranke on vidi u socijaldemokratskom spektru. Ipak, tu i dalje nedostaje i koncepata i političara. Samo Janis Ragusis, bivši ministar unutrašnjih poslova u vladi Jorgosa Papandreua, ovih dana okušava svoju sreću s jednom novom strankom – ipak Grci do sada pokazuju malo oduševljenja za to.

„Velika fuzija“ pod desničarskim populistima

Politička scena u desnom spektru još više je u zamahu. Tamo čak dolazi do neke vrste velike fuzije: populista i bivši bodibilder Jorgos Karadzaferis odlučio se na saradnju sa Takisom Baltakosom, šefom kabineta bivšeg konzervativnog premijera Antonisa Samarasa. Karadzafaris je prethodnih godina uočen kao nacionalno nastrojen EU-parlamentarac i politički prijatelj onih koji negiraju holokaust. Na sebe je skrenuo pažnju javnosti predlogom upućenim grčkom Ministarstvu spoljnih poslova da bi trebalo proveriti zašto u terorističkim napadima na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. godine među žrtvama nije bilo Jevreja. Danas se Karadzafaris i Baltakos predstavljaju kao „blagi evro-skeptici“. Oni žele da se obrate „svima koje emotivno pogodi kada se svira nacionalna himna“ – tako su bar njih dvojica saopštili na svečanosti prilikom formiranja njihove nove stranke u aprilu.

Za advokata i bivšeg vojnika elitnih jedinica Failosa Krandiotisa ni to nije dovoljno patriotski. On je nedavno osnovao svoju sopstvenu stranku sa jasnim imenom „Nova desnica“. On odbija saradnju sa Karadzaferisom jer mu je konzervativna opozicija „vrlo sumnjiva“. Politikolog Kusulis smatra da je razlog za to u sledećem: „Opozicioni vođa Micotakis traži svoju većinu u političkom centru. A to bi moglo da iritira ultra-konzervativne birače.“