U Rusiji cveta rad na crno

Pauza za rucak na jednoj gradjevini. Osam ljudi sedi za stolom. Oznojeni su, a na nogama imaju samo papuce. Sto je pokriven novinskom hartijom i plasticnim folijama. Svuda okolo prasina, malter, kablovi i alat. Ljudi jedu supu od kupusa iz emajliranih posuda. Na jelovniku su jos i przene pilece noge.

Kuvamo svi. Tako se niko ne oseca zapostavljenim. Sam covek bi brzo bio sit svega.

Vitalij ima 34 godine i sef je brigade. On i jos dvojica ljudi su iz Moldavije, drugi su dosli iz Ukrajine. Tri meseca zive u blizini Moskve, rade i spavaju na gradjevini. Zatim moraju da otputuju, ali se uskoro ponovo vracaju u Rusiju, na naredni posao.Dolaze kao turisti, bez radnih dozvola. Vitalij zivi tako vec 10 godina.

Kod kuce sam najvise dva meseca godisnje. Mesec dana za Bozic i Novu godinu, dve nedelje za Uskrs i jos dve nedelje na jesen.I onda ponovo tek za Bozic.

Trentuno Vitalijieva brigada radi na kompleksu zgrada u novom naselju na obali Moskve. Sve kuce isto izgledaju: cetiri sprata, basta, dva parkiralista, kuhinja u americkom stilu. Tu su jos i soba za bilijar, sauna,i kamin. Kuce takodje imaju kupatilo za goste i kadu za masazu. Jedan naoruzani cuvar brine za to da niko nepozvan ne dodje u naselje. Vlasnici su visoko rangirani sluzbenici i poslovni ljudi:

U jednoj kuci, ovde u susedstvu zavrsili smo sve do parketa. Poslodavac trguje metalom. Prekinuli smo posao , dok nam ne plati. Ne zelimo da rizikujemo.

Vitalij i njegove kolege spavaju na lezajima na rasklapanje odmah do gdajevina. Nemaju madrace. Jedan televizor i jedan frizider su jedini luksuz koji imaju. Sve cesce se desava da radnicima na crno budu oduzeti pasosi, da se tretiraju kao robovi i da im se ne plati obecano. Vitalij je zbog toga oprezan:

Zelimo da nas dalje preporuce oni koji su se vec pokazali kao pouzdani posldavci. Ljudi u ovom naselju na primer poznaju jedni druge. Zato smo 70 posto sigurni da ce sve ici bez problema. Do sada smo imali srece.

Iako je poznato da na gradjevinama u i oko Moskve rade skoro samo radnici na crno, ruske vlasti ne kontrolisu bas narocito revnosno. Vitaliju je jasno zasto je to tako:

Zamislite sta bi se dogodilo kada bismo svi mi bili vraceni kucama. Niko ne bi radio prljave poslove. Rusi svakako ne.

Takodje i na velikim javnim gradjevinama u centru Moskve rade uglavnom radnici na crno. Vitalij radi samo za privatnike:

Tamo jedess i spavass u podrumu i nema mogucnosti da se operes. Ovde imamo bar vec nekoliko dana tuss. Osimt oga, na drzavnim gradjevinama u svakom trenutku moze da ponestane novca. I nikada ne mozes da pronadjes onoga ko je za to odgovoran. Ako na kraju zelis zaradu, upucuju te jedan na drugoga i na kraju ti kazu: idi kuci, poslacemo ti novac. Naravno, da oni to ne uccine.

Pored Vitalija sedi crtdesetdvogodissnji Volodja. On ima 4 sina. Najstarijeg je doveo na gradjevinu, ostali su kod kuce sa majkom:

Kos kuce postoje samo losse placeni poslovi. Tamo sam kao radnik zaradjivao 80 evra mesecno. Od toga ne moze da se izdrzzava cetvoro dece.

U Rusiji Volodja zaradjuje ccetvorostruko vise, ponekad cak i deset puta vise. Zavisi od toga koliko narucilac posla placa.

Pauza za rucak je zavrsena. Jedan od ljudi messa cement, drugi sece parket. Vitalij zeli, da se kada zavrsi s ovim poslom, vise ne vraca u Rusiju. Zeli da u svojoj domovini osnuje firmu. Volodja ga tapse po ramenu i kaze:

Kakav je nas zivot? Retko vidimo nase zene. Deca ce porasti, a mi to necemo ni videti. Trosimo nase najbolje godine. To je neljudski. U mladim godinama covek mora da bude s porodicom.