U ruskoj vojsci cveta kriminal

U ruskoj vojsci je u prvoj polovini 2012. bilo dvostruko više slučajeva podmićivanja nego u istom periodu prošle godine. Broj ubistava porastao je za više od 50 odsto, a trgovina drogom za više od četvrtine. Ipak, za trećinu se smanjio broj slučajeva zlostavljanja. Ne spominjući konkretne brojke, to u svom izveštaju Glavnom državnom tužilaštvu navodi vojni državni tužilac Sergej Fridinski.

Skoro trećinu osoblja, od otprilike milion pripadnika ruskih borbenih snaga, čine vojni obveznici. Nekada su oni morali da idu i u ratove. Na taj način su, na primer, u dva čečenska rata poginule hiljade loše obučenih vojnih obveznika. Danas se u krizna područja kao što je Kavkaz šalju samo profesionalni vojnici, između ostalog i zbog protesta koje su organizovale razne nevladine organizacije. Među njima je i udruženje „Odbor majki vojnika“ koje je na svetlo dana iznosilo nepodnošljive uslove pod kojima su regruti morali da služe vojni rok. U Rusiji je na snazi opšta vojna obaveza koja traje 12 meseci. Građani na sve načine pokušavaju da je izbegnu, često i podmićivanjem. Procenjuje se da trenutno samo trećina generacije vojnih obveznika odsluži svoj vojni rok.

Nasilje često iz ekonomskih razloga

Organizacije za zaštitu regruta navode da je u vojsci raširen običaj da se mladi vojnici ucenjuju da predaju svoje bankovne kartice ili novac. To je često propraćeno mučenjima i udarcima. Rukovodilac ruske organizacije za zaštitu ljudskih prava „Građanin. Vojska. Pravo.“ Sergej Krivenko, ukazuje da su se motivi za nasilje u vojsci u međuvremenu promenili. „Nekada je nasilje pre svega služilo za to da se među vojnicima postigne disciplina, danas su to pre svega ekonomski motivi. „Pokušavaju da dođu do novca mladih regruta“, objašnjava Krivenko. Bilo je čak slučajeva da su se vojnici branili i zbog toga bili ubijeni.

Predsednica kancelarije udruženja „Odbor majki vojnika“ iz Sankt Peterburga Ela Poljakova kaže da se na mlade vojnike pre svega gleda kao na besplatnu radnu snagu. „Oficiri, na primer, u svojim kasarnama grade farmu svinja. Vojnici moraju da hrane te svinje i kasnije da ih kolju“, priča Poljakova. Krivenko je uveren da samo uspostavljanje profesionalne vojske može da doprinese poboljšanju stanja. „Profesionalni vojnik ima sasvim drugačiji pravni status. On je pravi vojnik, on ima prava i obaveze. On u vojsku ide kao na radno mesto“, objašnjava ovaj aktivista za zaštitu ljudskih prava.

Autori: Maria Ritinger / Markian Ostapčuk / Snježana Kobešćak
Odg. urednik: Nemanja Rujević