U SAD veliki broj gradjana za smrtnu kaznu
10. oktobar 2007.
«Posle nekog užasnog ubistva poraste broj zagovornika. Ali ako postoje pokazatelji da je nad nekim od nedužnih možda izvršena smrtna kazna, za šta do sada još nije bilo dokaza, onda je manje zagovornika. Ali od 1977. dve trećine stanovništva oko 65 odsto Amerikanaca je za smrtnu kaznu.»
Ronald J. Tabak je predsednik Sekcije Komiteta za smrtnu kaznu pri Američkoj advokatskoj komori. On zastupa drugačije mišljenje.
«Ako upitnici nude alternativu za smrtnu kaznu, što je slučaj u mnogim državama kod osuda na bezuslovnu doživotnu robiju , tada drastično opada podrška smrtnoj kazni.»
U istraživanju ABC NEWS i Vašington posta sprovedenom sredinom prošle godine, polovina ispitanika se izjasnila za smrtnu kaznu.
Profesor Bleker je rekao da je on posmatrao uhapšenike. Oni koji su osudjeni da doživotno ostanu iza rešetaka nakon odredjenog vremena su imali zadovoljstva u životu, bavili se sportom i mogli da gledaju filmove.
«Kad se stekne uvid u to kako zatvorenici zaista žive, tada za pojedine medju njima doživotna kazna nije odmerena alternativa, za one koje su u stvari zaslužili smrt.» kaže Bleker i nastavlja.
«Pojedini ljudi su zaslužili da umru. I naša dužnost je da ih eksekutiramo. To je jednostavno. To je pravda.»
To što se smrtna kazna izvrši nad daleko većim brojem crnaca nego belaca, nije tako lako objasniti. Činjenica je da postoji diskriminacija crnaca: Za učešće u razbojničkom napadu u kojem je neko ubijen može se dobiti smrtna kazna.Ovakve delikte uglavnom čine crnci i siromašni.
«Belci, bogati šefovi firmi koji svoje zaposlene puštaju da rade pod lošim uslovima od kojih umiru, ili su izloženi povećanom riziku od raka, čine to zbog profita. I nikada se ne optužuju kao plaćene ubice. Ali crni ulični razbojnici koji ubiju ako stvari krenu loše, čine to iz finansijskih razloga. I osodjuju se na smrt. Ako bi smo zatista želeli rasnu ravnopravnost, onda bi trebali da izmenimo definicije delikata zbog kojih se izriče smrtna kazna.»