U se, i u svoje kljuse....

Zato su mnogi posle skoro desetogodišnjeg iščekivanja rešili da sudbinu uzmu u svoje ruke i ne čekaju više od drugoga.Meštani Klokota, ali i ostalih srpskih sela u opštini Vitina na istoku Kosova, ne biraju zanimanja kako bi opstali, ali pošto za to nemaju para, bave se uglavnom poljoprivredom. Saša Marinković je meštanin ovog naselja, ali i potpredsednik opštine.

„Baviti se danas poljoprivredom nema efekta, ali je to ovde poslednja šansa da se obezbedi kakva-takva egzistencija. Preživljava se od prodaje poljoprivrednih i stočnih proizvoda.“

Milion evra za projekte

Ministarstvo za povratak u Vladi Kosova je nedavno Srbima dodelilo više od milion evra za razne projekte. Među njima je i meštanin Klokota koji je dobio sredstva kako bi flaširao mineralnu vodu koje ovde ima u izobilju.

„Pre toga je postignut dogovor da ako posao bude uspešan sutra zaposlimo najmanje još šetoro radnika.“

I žitelje Dobrotina, na centralnom Kosovu, muče slični problemi. Goran Marinković naglašava da u selu postoje uslovi za razna zanimanja, ali nema donacija. U ovom ravničarskom kraju opštine Lipljan postoje uslovi za razvoj poljoprivrede i stočarstva, ali plasman im je ograničena samo na srpske sredine.

„Nijedna njiva, nijedan kvadratni metar naše zemlje nije ostao neobrađen. Potrebne su nam i hladnjače za voće, jer kod nas izuzetno dobro uspevaju šljiva, kajsija i lešnik. Ljudi žele da rade, ali bez otkupa mi nismo u stanju da opstanemo. Naše proizvode možemo da nosimo samo u Gračanicu ili Laplje Selo, ali šta dalje ?“

Izvozne ambicije

U Orahovcu, poznatom vinogradarskom kraju, Srbi opstaju najviše proizvodeći vino. Prodaju ga na severu Kosova, u Beogradu, a neki poput Božidara Petrovića, planiraju da se oprobaju i na evropskom tržištu.

„Nadamo se da ćemo i dalje plasirati naša vina ne samo ovde kod nas na Kosovu i u Srbiji, računam da ćemo stići malo i do evropskog tržišta.“

Državni sekretar ministarstva za Kosovo i predsednik Koordinacionog centra Zvonimir Stević kaže da Vlada Srbije za opstanak sunarodnika izdvaja sedam odsto budžeta.

„Što se tiče zapošljavanja mladih upravo ovih dana će se objaviti konkurs za raspodelu 200 miliona dinara podsticajnih sredstava za pravna lica, za mala i srednja preduzeća sa grejs periodom od godinu dana“, zaključuje Stević.

Uslov za dobijanje te finansijske podrške biće zapošljavanje što većeg broja ljudi.