U Siriji gore nego što se mislilo

Posledice brutalne represije Asadovog režima daleko su većih razmera nego što se verovalo. Tamošnja vlast čini sve da uguši demonstracije u zemlji. Prema izveštaju koji je komesarka UN za ljudska prava Navi Pilej podnela Savetu bezbednosti UN, najmanje 5.000 ljudi je izgubilo život, 14.000 njih je uhapšeno, a broj izbeglica koje su napustile zemlju, pokušavaju da spasu živu glavu, dostigao je cifru od 12.500. Pilej u svom izveštaju navodi da se u Siriji sprovode „sistematska hapšenja, mučenje i ubijanje“: „Takve okolnosti ukazuju na zločine protiv čovečnosti i zato Savetu bezbednosti UN predlažem da o tome obavesti Međunarodni krivični sud u Hagu.“

Diplomate su šokirane iznetim podacima. Uveliko se vode konsultacije o izveštaju koji ukazuje na najekstremnije kršenje ljudskih prava u Siriji u poslednje dve godine. Sa komesarkom UN za ljudska prava razgovarao je i nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele. On je izrazio veliku zabrinutost situacijom u toj zemlji: „Oko 5.000 mrtvih civila, to se ne može tolerisati, to zahteva zajednički odgovor međunarodne zajednice.“

Nemačka inicijativa

Vestervele je zadovoljan što je Savet bezbednosti UN prihvatio inicijativu Evropske unije, a posebno Nemačke da se na dnevnom redu zasedanja ponovo nađu prilike u Siriji. On zagovara usvajanje rezolucije protiv režima Bašara al-Asada. Ne želeći da imenuje države članice najvišeg tela UN koje su se do sada protivile usvajanju jednog takvog dokumenta, on je apelovao na sve, da podrže inicijativu Nemačke:

„Nadam se da će ovaj izveštaj, države članice Saveta bezbednosti, podstaći da razmisle o svom dosadašnjem stavu, kako bismo zajednički adekvatno odgovorili na represiju i zločine.“

Rusija bi mogla da promeni stav

Rusija i Kina se protive osudi sirijskog režima. Posebno je Moskva, uprkos vestima da je na hiljade ljudi ubijeno, bila suzdržana, ne osuđujući politiku bliskog trgovinskog partnera. U oktobru je zajedno sa Kinom sprečila inicijativu zvaničnika Evropske unije da se pooštre sankcije Siriji.

Međutim, nije isključeno da bi Rusija mogla promeniti stav, jer je i ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izrazio zabrinutost, nakon što je u Savet bezbednosti stigao novi izveštaj o kršenju ljudskih prava u Siriji. Čurkin je vladu u Damasku upozorio da će „intervencijom spolja, samu sebe saterati u ćošak“. A to bi moglo dovesti do još većeg krvoprolića.

Autori: Tomas Šmit, Njujork / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković