U svetu je 140 miliona obrezanih žena!

UNICEF podseća da se u pojedinim delovima sveta još uvek na obrezivanje gleda kao na način da devojke ostanu „čiste, zdrave i nedirnute“ do braka. Verovatno se radi o najrasprostranjenijem obliku kršenja ljudskih prava našeg vremena: širom sveta živi 140 miliona žena i devojčica koje su žrtve genitalnog sakaćenja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ima informacije da njih 92 miliona živi u Africi.

Elize Johanson iz SZO navodi najčešće oblike genitalnog sakaćenja žena: „Kod takozvane klitoridektomije, klitoris se potpuno ili skoro potpuno uklanja. To se odnosi na 10-15 odsto slučajeva. Zatim, postoji još jedan oblik obrezivanja pri kojem se odseku klitoris i unutrašnje usnice. Taj oblik sakaćenja je najčešći. Kod preostalih 10 odsto slučajeva vrši se takozvana infibulacija: odstranjuju se klitoris i usnice, s tim što se deo odsečenog tkiva koristi kako bi se vagina zapušila i potom zašila.“

U Somaliji je situacija najgora

Međutim i u Egiptu, Gvineji, Sijera Leoneu i Sudanu više od 90 odsto žena ima unakažene genitalije. Lista zemalja u kojima se vrši obrezivanje žena je dugačka – od država zapadne Afrike, preko Etiopije i Kenije pa sve do arapskog poluostrva. Mnogi imigranti iz tih regiona obrezuju svoje ćerke u egzilu, zbog toga ima mnogo slučajeva obrezivanja i u Evropi i Severnoj Americi.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da obrezivanje devojčice i žene ne čini zdravijim. Ističe se kako se obrezivanje ne može pravdati ni verskim pravilima, mada su verske vođe u pogođenim zemljama po tom pitanju podeljene.

Genitalno sakaćenje žena raširena je i od davnina ukorenjena socijalna norma u mnogim zemljama, pogotovu Africi. Do skoro je to bila tabu tema – niko nije postavljao pitanje: zašto se tako nešto uopšte radi.

Razna objašnjenja, u suštini isti problem

Elize Johanson kaže da se uvek u suštini radi o istoj stvari, mada različite kulture i narodi imaju različita objašnjenja za obrezivanje devojčica: „Ne u svim, ali u većini slučajeva je cilj kontrola ženke seksualnosti. Vlada uverenje da je ženska požuda smeštena u klitorisu i da se može odstraniti – kada se klitoris odseče. Obrezana žena dakle ne oseća požudu i neće biti sklona tome da ima seks pre i van braka.“

Većina devojčica je između četiri i devet godina kada ih obrezuju. U nekim kulturama to rade novorođenim devojčicama, većinom se obrezivanje vrši pre prve menstruacije. Svetska zdravstvena organizacija sa zabrinutošću konstatuje da obrezivanje više ne vrše samo tradicionalno sa kolena na koleno obučavane žene, već sve češće i medicinski personal – što ovom sakaćenju daje potpuno neželjeni pečat ozbiljnosti. Sve partneri u borbi protiv genitalnog sakaćenja žena su jedinstveni u zahtevu – da se ovaj oblik kršenja ljudskih prava ne sme ni malo tolerisati.

U dugoročne posledice genitalnog sakaćenja spadaju između ostalog moguće komplikacije pri porođaju, zbog čega su mnogo češće potrebni carski rezovi. Osim toga kod obrezanih žena je češća pojava spontanog gubitka ploda i neplodnosti.

Poslednjih godina se broj obrezivanja žena smanjuje i - što je takođe važno – sve više žena shvata da to nije neophodnost. Sudeći prema jednoj studiji UNCEF-a, obrezivanje žena je i dalje veoma raširena pojava, ali je među ženama, starosti između 15 i 49 godina, sve ređe pozitivno prihvaćena. Dok je 2005. čak 60 odsto anketiranih žena pomenute starosti smatralo da je obrezivanje dobro i neophodno – to je pet godina kasnije, 2010. smatralo samo još 31 odsto njih.

Autori: Klaudija Vite, Dijana Rošćić

Odg. urednik: Jakov Leon