U vreme berbe...
5. avgust 2017.
Odluka Hrvatske da poveća takse za pregled uvoznog voća i povrća sa 12 na 270 evra izazvala je burno negodovanje u regionu. Zvaničnici BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Kosova sastaće se u ponedeljak (7.8.) u Sarajevu kako bi dogovorili zajedničku reakciju. Pominju se i recipročne mere.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović smatra da je hrvatska odluka suprotna principima slobodne trgovine. „Mere Hrvatske su diskriminatorne ne samo za države regiona nego i za Tursku i još neke zemlje", rekao je Šarović. On veruje da će poskupljenje fitosanitarne inspekcije umanjiti konkurentnost bosanskohercegovačkih izvoznika i omogućiti dominantan položaj hrvatskim proizvođačima.
Apel za zaštitu domaće proizvodnje
Vlasti u BiH pod pritiskom su domaćih proizvođača koji traže hitnu reakciju i uvođenje recipročnih mera. „Ovakva odluka neprimerena je za jednu članicu EU. Povećanje uvozne takse imaće izuzetno negativne posledice po bosanskohercegovačke proizvođače i izvoznike, što je u suprotnosti sa principima slobodne trgovine i odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju SSP", kaže za DW predsednik Udruženja voćara Republike Srpske Dragoja Dojčinović. On ističe da je svim nivoima vlasti u BiH upućen zahtev bosanskohercegovačkih proizvođača za uvođenje recipročnih mera prema Hrvatskoj.
„Onako kako su oni uveli mere prema nama i povećali takse, tako moramo i mi uvesti mere prema Hrvatskoj. Ako su oni nama uveli i povećali takse, isto to moramo učiniti i mi u BiH za robu koja dolazi iz Hrvatske. Hrvatska bi u tom slučaju bila više oštećena nego što smo mi sada. Oni nekoliko puta više izvoze u BiH nego što BiH izvozi u Hrvatsku, odnosno zemlje EU. To je naš stav i to naši političari i pregovarači moraju podržati ako im je stalo do svojih ljudi, proizvođača i izvoznika. Samo tako se može zaštititi naša proizvodnja i naše tržište, ali i naši potrošači", kategoričan je Dojčinović.
Oštro je reagovala i Srbija.
Proizvođači i izvoznici pogođeni hrvatskom odlukom veruju da se radi o „direktnom kršenju" SSP-a. Oštro je reagovala i Srbija. Premerka Ana Brnabić smatra da Evropska komisija mora reagovati jer je hrvatska odluka o povećanju taksi na uvozno voće i povrće „jasan prekršaj u smislu SSP-a".
Ministar trgovine Rasim Ljajić kazao je za Dnevni Avaz da Srbija već radi na pripremi određenih zaključaka koji bi trebalio da budu usvojeni na sastanku u Sarajevu. „Naš cilj nije da zaoštravamo situaciju već da dijalogom riješimo problem. Ako to ne uspemo, onda ćemo zajednički delovati, jer se radi o drastičnom kršenju SSP-a. U tom sporazumu jasno stoji da od dana stupanja na snagu ne sme biti novih carina, nameta i povećanja postojećih", tvrdi Ljajić.
Hrvatski odgovor i reakcija suseda
Hrvatski zvaničnici ističu da je reč o zaštiti domaćih proizvođača i da povećanjem naknada za kontrolu uvoznog voća i povrća iz trećih zemalja Hrvatska nije prekršila SSP. Iz hrvatskog Ministarstva poljoprivrede saopšteno je da nije reč o „vancarinskoj barijeri" već o „naknadama za inspekcijski nadzor". Pojašnjeno je da detaljna kontrola na granicama „košta i zahteva širi obim posla, kao i veći angažman graničnih inspektora", te da je odluka o visini naknade za kontrolu usklađenosti voća i povrća s tržišnim standardima „pravo svake države članice EU".
Nije sporno da i države koje nisu članice EU imaju pravo na zaštitu sopstvenih interesa. Zajednički apel BiH, Srbije, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Kosova već je upućen Evropskoj komisiji. Potpredsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH Nemanja Vasić kaže da su BiH i druge zemlje regiona spremne da zajednički deluju prema Evropskoj komisiji i Hrvatskoj, ali nije optimista u pogledu pravovremenog odgovora.
„Sve bi moglo biti kasno, jer će sezona povrća potrajati još oko dva meseca, dakle onoliko koliko bi Evropska komisija mogla razmatrati našu primedbu. Mi ćemo uputiti dopis i Hrvatskoj, ali ne verujem da će Hrvatska ekspresno postupiti po našem zahtevu", kaže Vasić.
Sporna hrvatska mjera tako bi mogla ostati na snazi upravo onoliko vremena koliko će poljoprivrednom sektoru ove države biti potrebno da bez konkurencije iz zemalja okruženja plasira svoje proizvode na sopstveno tržište.