Ubistva iz (ne)časti

Pred Okružnim sudom u nemačkom gradu Detmoldu na optuženičkoj klupi sedi Fendi O. Taj 53-godišnjak optužen je da je, zajedno sa svoje ostalo petoro dece, četiri sina i ćerkom, ubio svoju tada 18-godišnju ćerku. Za ubistvo svoje sestre Arze O. najprije su bila osuđena četiri brata i sestra. Sada je došao red i na oca. Ukoliko bude proglašen krivim, preti mu doživotna robija. Kurd Fendi O. protivio se tome da se njegova ćerka zabavlja s jednim Nemcem. Kao pripadnici verske zajednice jezida, njima je dozvoljeno da imaju vezu samo sa jezidima. Kada je mlada devojka odbila da napusti svog dečka, u novembru 2011. je ubijena.

Mnogi mediji u Nemačkoj tada su pisali da se radi o takozvanom „ubistvu iz časti“, jer i žrtva i zločinac dolaze iz konzervativnog, islamskog miljea. Za naučnika Milada Karimija, stručnjaka za islam sa Univerziteta u Minsteru, više je nego jasno da je za to odgovorna sociološko-kulturna pozadina jedne duboko konzervativne zajednice. Ljudi ubijaju članove porodice kako bi sačuvali ugled te iste porodice. A to se događa i u Italiji i Španiji, isto kao i u Avganistanu, Pakistanu ili Turskoj. Dakle, da ne radi se o religioznim motivima, tvrdi u razgovoru za Dojče vele dr Milad Karimi. „Islam nema ništa s tim jer se teološki karakter islama ogleda u tome da život treba da se sačuva. Život je svetinja. Bog je život. Kuran je knjiga života“, podseća Karimi.

Okovi patrijarhalnog društva

Advokatkinja iz Diseldorfa Gulzen Čelebi često je pred sudom zastupala muslimanke koje su bile žrtve nasilja i različitih pritisaka. Na osnovu tog iskustva ona je ubeđena da su mnoge od njih isključene iz javnog života, da žive samo u tradicionalnim strukturama iz kojih se ne usuđuju da izađu. Zato je važno da se sve to objasni, izjavila je Čelebi za DW. „Ugroženim ženama se mora ukazati na mogućnosti koje imaju. Mora se razumeti i porodično ustrojstvo kako bi se uopšte moglo pomoći.“ To je, kaže, upravo važno u konzervativnim zajednicama kao što su jezidi, da se pokaže alternativa tradicionalnom patrijarhalnom načinu života.

Čelebi kao negativan primer integracije navodi upravo primer oca koji je se sumnjiči da je ubio Arzu O. On je zapravo predstavnik čitave jedne generacije ljudi koji su pre više decenija došli kao gastarbajteri u Nemačku, s nadom da će se jednog dana vratiti u svoju domovinu. Ali, na kraju to nisu učinili zbog svojih porodica. „Taj čovek živi na svoj stari način jer njemu nije ni ponuđena neka druga mogućnost. I onda on shvata da njegova ćerka želi da živi po novim standardima, koje on zapravo ne poznaje. A čovek se boji od onoga što ne poznaje“, kaže Gulzen Čelebi.

Mladi menjaju svet

Stručnjaci su jedinstveni u stavu da su promene jedino moguće preko mladih. U Berlinu, Duizburgu i nekim drugim nemačkim gradovima, postoje vrlo uspešni projekti za mlade muslimanskog porekla, kako bi se oni podstakli da se udalje od tradicionalnih, seksističkih stavova o ženama. Postoji takođe i nova generacija teologa, kaže Karimi, koji razbijaju predrasude. „Znate, to je sjajno. U ponedeljak su mi došli studenti i kažu: 'Preko vikenda sam razgovarao s mojim roditeljima i oni su bili potpuno zapanjeni. Oni me uopšte ne razumeju. I onda smo diskutovali do duboko u noć.' I to je ono što je sjajno, jer smo zapravo i roditelje uvukli u diskusiju.“

Ipak, mnogo će još vremena proći dok roditelji ne prestanu da ugrožavaju živote svoje dece, sumnjičava je Gulzen Čelebi. Ona strahuje da tema „ubistva iz časti“ neće više biti aktuelna tek možda za 30 godina. A do tada, ona savetuje svim devojkama koje trpe zbog tradicionalnog pogleda na ulogu žene u porodici, da se odmah jave Zavodu za decu i omladinu, a eventualno u to uključe i advokata. I da ni u kom slučaju ne pokušavaju da same reše problem. Jer to neretko završava smrću. Njihovom.

Autori: Martin Koh / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković