Udruženim snagama protiv terorizma

Posetio je Bagdad, otputovao u Erbil, odobrio isporuku oružja Kurdima u Iraku i obećao dalju pomoć u borbi protiv terorističke grupe „Islamska država“ (IS). Kada je reč o pružanju otpora „božjim ratnicima“ na Bliskom Istoku, francuski predsednik Fransoa Oland trenutno nastupa vrlo odlučno. On novoj iračkoj vladi želi da pruži podršku u suzbijanju i uništenju trupa IS. U tom smislu, on je za ponedeljak (15.9.) sazvao posebnu međunarodnu konferenciju u Parizu na kojoj bi trebalo da učestvuju i predsjednik Iraka Fuad Masum kao i nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer.

Brutalni čin obrubljivanja glave jednog britanskog taoca tokom proteklog vikenda, šefovima mnogobrojnih država još jednom je pokazao koliko je hitno da se nešto preduzme protiv sunitske terorističke organizacije IS. Tako je na primer britanski premijer Dejvid Kameron u svom prvom obraćanju javnosti izjavio da je to ubistvo „čin apsolutnog zla“. Predsednik SAD Barak Obama još jednom je iskazao odlučnost da, zajedno sa partnerima širom sveta, uništi tu teroristički organizaciju. I nemački ministar spoljnih poslova Štajnmajer oštro je osudio to ubojstvo i nazvao ga „odvratnim činom varvarskog nasilja koje se nalazi s druge strane svih granica ljudske civilizacije“. Naime, ovo je sada već treći put da je neki član IS pred kamerama prerezao grkljan jednog državljanina neke zapadne zemlje.

Koalicija protiv „Islamske države“

Do sada su ubijeni državljani SAD i Velike Britanije, što je vlade u Vašingtonu i Londonu stavilo pod veliki pritisak. Ali sada reaguje prvenstveno Pariz. Francuski predsednik već je odaslao signal da je spreman da se uključi u koaliciju protiv IS koju su pokrenule SAD. Pri tom treba spomenuti da do sada, kada je bila u pitanju politika prema Bliskom Istoku, te dve zemlje nisu uvek zastupale ista gledišta. Kada je na primer 2003. godine Džordž V. Buš tražio saveznike za svoj rat u Iraku, francuska vlada je odbila da učestvuje. Ali sada se situacija očigledno promenila. Oland sada zahteva koordinirane akcije protiv IS, kao i stvaranje dugoročnih strategija za Irak.

Francuski predsednik očigledno razmišlja i o učešću u vazdušnim napadima protiv IS. Prema navodima Pentagona, SAD su od 8. avgusta do danas izvršile više od 150 vazdušnih napada u Iraku. Barak Obama odobrio je te „ciljane vazdušne napade“ kako bi zaštitio američku vojsku i ugrožene manjine u severnom Iraku – nakon što je vlada u Bagdadu od njega tu pomoć zatražila.

Saveznici na istoku i zapadu

U borbi protiv „Islamske države“ Amerikancima je prošlog četvrtka (11.9.) podršku obećalo i deset arapskih zemalja – osim Iraka reč je o Saudijskoj Arabiji, Brahreinu, Egiptu, Jordanu, Kuvajtu, Libanu, Omanu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Oni su, između ostalog, obećali pomoć po pitanju blokiranja finansiranja ekstremista, kao i pokretanje akcija koje bi trebalo da prekinu priliv stranih boraca. Turska vlada se za sada drži vrlo distancirano, naverovatnije zbog toga što je IS još u junu otela 49 turskih državljana koje još uvek drže kao taoce. Ankara negira navode prema kojima Turska služi kao tranzitna zemlja „božjim ratnicima“ IS.

Očekuje se da će na parisku konferenciju o Iraku doći predstavnici 15 do 20 zemalja. Tema njihovih razgovora trebalo bi da bude koordinacija informacija tajnih službi. Pored toga, tu bi trebalo da bude dogovorena strategija borbe protiv IS u Siriji i razmotrene sve posledice koje bi te akcije mogle sa sobom da donesu. Naime, slabljenje te islamističke organizacije moglo bi da učvrsti položaj sirijskog predsednika Asada, a to nije u interesu većine zemalja saveznica u borbi protiv IS.

Opasnost od „božjih ratnika“

Ali za Francuze su „božji ratnici“ trenutno daleko veći problem od Asada. Stotine Francuza džihadista već se nalazi u trupama IS u Siriji i Iraku (verovatno daleko više od bilo koje druge zemlje). Neki od njih su se u međuvremenu i vratili u Francusku. Problem za Francusku predstavlja i to što se mnogi ekstremisti povlače u Libiju. Oni tu od pada Gadafija šire teror po zemljama Magreba i samim time prete da destabilizuju i zemlje kao što je Alžir – a to bi moglo da ima direktne posledice po Francusku. Upravo iz tih razloga francuski predsednik Oland sada traži da se deluje i to što brže.