Uglavnom, obaveze

Potpis na energetski sporazum u Moskvi samo je delimično stavio tačku na poslovno-političku epopeju koja je započela pre tačno dve godine. Decembra 2006. godine tadašnji ministar energetike i rudarstva Radomir Naumov potpisuje sa ruskom stranom Memorandum o razumevanju o izgradnji gasovoda kroz Srbiju i od tada traje čitav niz političkih sukoba oko realizacije tog aranžmana.

Na nivou dobrih namera

Ugovorom u Moskvi precizirane su samo obaveze oko kupoprodaje NIS-a, dok su poslovi oko izgradnje gasovoda Južni tok, kao i skladišta gasa u Banatskom dvoru za sada na nivou dobrih namera. To pokazuje da je srpska strana ipak učinila ustupke u odnosu na pređašnji stav da se čitav ovaj posao mora obaviti u paketu. Dodatni propust je što Gasprom neće direktno uložiti preko 500 miliona evra u NIS, nego će to finansirati iz kredita koji će vraćati buduća mešovita firma u kojoj su Rusi većinski vlasnici.

Reklo bi se da srpska strana zbog toga ne može biti previše zadovoljna. Međutim, domaće i inostrane procene ipak govore da je ovo bio maksimum koji se mogao postići u uslovima svetske ekonomske krize. Na to za Dojče Vele skreće pažnju i Jelica Putniković, urednik Balkan magazina i energetski analitičar. U trenutku kada US Steel najavljuje prekid rada, i kada se privreda suočava sa velikim izazovima, ugovor za NIS izgleda kao dobar posao:

„Jer, u ugovoru je precizirano da će Gaspromnjeft morati da održi proizvodnju, to jest preradu nafte u Srbiji u rafinerijama, da uveze dovoljno sirove nafte, i da iz domaćih kapaciteta snabdeva tržište derivatima. Znači, taj deo privrede neće stati, a poznato je da je NIS punio petinu srpskog budžeta“.

Ostaju problemi

Na osnovu detalja ugovora, čini se da se Srbija obezbedila u slučaju neispunjavanja ugovornih obaveza. Taj detalj je i bio predmet kritika ovdašnje javnosti, jer se kaže da Srbija ima samo političke, a ne i finansijske garancije. Međutim, Jelica Putniković skreće pažnju na činjenicu da je samo NIS posao od skoro milijardu evra i da je on podjednako bitan i srpskoj i ruskoj strani:

„Kažem, ako se to ostvari, jer uvek naravno postoji mogućnost da i pored bilo kakvih garancija posao propadne. Svedoci smo da je za autoput Horgoš - Požega bio napravljen ugovor, a da je Dojče banka odustala od davanja finansijske garancije inostranim kompanijama. Znači, ne možemo da govorimo samo o sumnji zato što su to ruske kompanije, pitanje je šta će biti sa svetskom ekonomskom krizom“.

Problemi ipak time ne prestaju, jer će sporovi oko energetskog aranžmana i u narednoj godini biti generator političke krize. Pojedine članice vladajuće koalicije, poput G17 Plus, najavljuju i moguće napuštanje vlade. To će uz neminovni udar svetske krize na Srbiju dodatno ugroziti nivo investicija u zemlji.