Ugroženo pravo na slobodu okupljanja?

Pripadnici izdanka pokreta Pegida u Lajpcigu ovog ponedeljka (9.2.) ponovo su želeli da demonstriraju protiv navodne islamizacije Zapada. To okupljanje je, međutim, zabranjeno. Grad Lajpcig je tu zabranu obrazložio navodima da ne bi imao na raspolaganju dovoljno policijskih snaga za zaštitu pripadnika Pegide i njihovih protivnika, kao i za sprečavanje izbijanja nasilja. Nedostatak policijskih snaga onemogućava poštovanje jednog od osnovnih prava? Demonstranti pretpostavljaju da je reč o izgovoru. Šef Sindikata nemačkih policajaca Rajner Vent, govori o „kapitulaciji pravne države“.

Činjenica je sledeća: pokret Pegida brojne političare Saksonije već nedeljama dovodi u neugodnu situaciju. Oni moraju da objašnjavaju zašto pre svih gradovi te savezne države Lajpcig i Drezden deluju tako kao da su utočište pojedinih radikala neprijateljski raspoloženih prema strancima. Oni bi se najradije da se oslobode lošeg glasa koji ih prati zbog tih demonstranata. Pozivanje na nedostatak policijskih snaga moglo bi tako još sedmicama da onemogućava zagarantovano pravo na slobodu okupljanja jer bi mogle da budu zabranjene demonstracije zbog toga što policija ne može da obezbedi bezbednost i red tokom njihovog održavanja.

Teorije zavere nisu održive

Ipak, teorije zavere i sumnje da su ugrožena prava na demonstracije u Nemačkoj, smatraju mnogi, nisu održive. „Apsolutno ne vidim da su ugrožena prava na demonstracije u Nemačkoj“, potvrđuje recimo Danijel Šili iz Udruženja „Više demokratije!“ A bivši sudija Ustavnog suda Nemačke Hans-Jirgen Papir kaže: „Zabrana okupljanja dozvoljena je samo u vanrednim slučajevima“. On kaže da takvi izuzeci moraju uvek da budu veoma dobro obrazloženi i nije poželjno da se to često primenjuje.

Činjenica je da je tokom reforme policije ukinuto na hiljade radnih mesta. Ali u prošlosti je policiji u Saksoniji polazilo za rukom da dobije podršku tako što je iz drugih saveznih država tražila dovoljno policijskih snaga koje će biti u pripravnosti. To je do sada funkcionisalo. Međutim, ovog ponedeljka je u isto vreme bilo najavljeno održavanje mnogo demonstracija i u ostalim delovima zemlje pa nije bilo dovoljno policijskih snaga. Umesto 31 potrebne policijske jedinice, na raspolaganju je bilo samo još osam.

Dve hiljade policajaca nije bilo dovoljno

Gradonačelnik Lajpciga Burhard Jung upućuje na policijsku procenu rizika. Policija je, kako kaže gradonačelnik, navela da najavljene demonstracije ne može da obezbedi sa samo 800 policajaca. Na poslednjim demonstracijama Pegide u Lajpcigu bilo je angažovano više od 2.000 policajaca. Pokazalo se da ni taj broj nije bio dovoljan da bi se sprečili sukobi između pristalica Pegide i kontra-demonstranata, tvrdi gradonačelnik Lajpciga Jung. Zato, kaže, zabrana demonstracija ne predstavlja samovolju.

Svake najavljene demonstracije u Nemačkoj moraju uvek da provere lokalne vlasti koje su zadužene za javna okupljanja. Pri tom se kao kriterijum ne uzima to da li demonstracije odgovaraju političkoj klimi, već samo to da li ne sadrže akcije koje su protivne ustavu. Javna izražavanja mišljenja, čak i ako bi mogla da deluju veoma neobično, dozvoljena su u skladu s pravom na slobodu mišljenja i okupljanja koje su dozvoljene ustavom.

Tužba na Upravnom sudu dozvoljava demonstracije

Zbog svega toga, posmatrači strahuju da bi ovakav razvoj situacije mogao da dovede do toga da će zbog ponovljene zabrane okupljanja biti podignuta tužba pred nadležnim Upravnim sudom. Naime, mogućnost podizanja tužbe zbog zabrane okupljanja stoji na raspolaganju svima u Nemačkoj kojima su demonstracije zabranjene. Realnost pokazuje sledeće: neki Upravni sudovi su demonstracije ipak odobrili. Još u jesen 2014. godine Upravni sud u Hanoveru odobrio je demonstracije huligana, iako su prethodno bile zabranjene. Sve dok postoji mogućnost podizanja tužbe, stručnjaci za ustavna pitanja ne smatraju da je sloboda okupljanja ugrožena.

Osim toga, učestalo zabranjivanje demonstracija u Saksoniji sada važi za pitanje koje je specifično za tu nemačku saveznu državu i ono ne može jednostavno da se prenese na druge savezne države. „Čini se da policija, ministarstvo unutrašnjih poslova i političari u Saksoniji vode svoje interesne bitke“, pretpostavlja Danijel Šili iz Udruženja „Više demokratije“. Nemačka kancelarka Angela Merkel se već u januaru tome jasno priključila. Ona želi da zaštiti pravo na slobodu okupljanja. U slučaju nužde, rekla je kancelarka, potrebno je da bude angažovano više policajaca kako bi održavanje demonstracija bilo omogućeno.