Ukidanje srpskih paralelnih institucija „bez sile“

Pozivi kosovskih zvaničnika međunarodnoj zajednici da spreči postojanje paralelnih institucija Srbije na Kosovu ne dešavaju se po prvi put, i nisu neočekivani, ističe za Dojče Vele Nebojša Čović, bivši šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Ukoliko se na tome bude insistiralo, takvi pokušaji neće moći da budu ostvareni samo političkim sredstvima, kaže Čović:

„Mislim da to samo političkim pričama i izjavama neće moći da ide, i nadam se da to ni srpska zajednica neće dozvoliti. Međutim, alternativa za sve to je zapravo novi sukob. A mislim da novi sukob, ma kakvog on intenziteta bio na prostoru Kosova i Metohije, i između bilo koje etničke zajednice, neće dati ništa dobro nikome, ni na tom prostoru, a ni u regionu“.

Konflikt svima nepoželjan

Albanski političari navode da protiv takozvanih paralelnih srpskih institucija neće biti primenjivana sila, ili upotrebljena policija, ali ne isključuju i takvu mogućnost. Međutim, koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da ni međunarodnoj zajednici ni Prištini ne odgovara bilo kakav konflikt. Pre će se ići na kombinaciju pretnji i pritisaka, jer srpske institucije pate od unutrašnjih slabosti, ocenjuje Janjić:

„Stanje u kojem se nalazi srpska zajednica, i politika Beograda na Kosovu, pokazuju da mnoga obećanja nisu ispunjena. Tako da u suštini to slabljenje Beograda čini besmislenim potez druge strane, znači međunarodne zajednice i Prištine da bilo šta rizikuju zaoštravanjem situacije. Ili da, recimo, daju povoda za neke oružane sukobe, ili šire političke demonstracije, koje bi zapravo pokazale da je međunarodna zajednica nesposobna da upravlja Kosovom“.

Partije važnije od Kosova

Događanja u srpskim institucijama pokazuju da su ona poprište unutar-partijskih odmeravanja u centralnoj Srbiji, i da su partijski obračuni važniji od pitanja Kosova, primećuje Janjić:

„Znači, ja mogu da pretpostavim da interes ovih koji vode paralelne institucije na severu, pa možda i na centralnom Kosovu, da sada pričaju o nekakvoj ugroženosti. I da probaju da kroz nekakve konfliktne situacije, na primer u Štrpcima, Novom Brdu, ili u Mitrovici, ožive potrebu za njihovim institucijama. To su oni koji su držali svu kontrolu nad resursima poslednjih devet godina na severu Kosova. Oni sada moraju da odluče da li ostaju tamo kao gubitnici, a već su politički gubitnici, ili sa novcem i imovinom koje su već prebacili u Srbiju nastavljaju novi život u Srbiji“.

Red diplomatije, pa red pritisaka

Međunarodna zajednica od svog dolaska na Kosovo institucije Srbije tretira kao neke paralelne institucije, kaže Nebojša Čović. Utoliko pre se postavlja pitanje hoće li međunarodna zajednica odgovoriti na ovaj poziv albanskih političara, o čemu Čović kaže:

„Kosovska vlada svakako nije vlada koja samostalno odlučuje. Međunarodna zajednica drži sve u svojim rukama. Sada ćemo videti koje će metode birati, i u svakom slučaju prve će biti diplomatske, umerene, a tokom vremena će se očigledno pojačavati pritisak na Beograd. Beograd u tom slučaju mora da se postavi veoma principijelno i odgovorno, i da proceni kakva je mogućnost održanja srpske zajednice na Kosovu ukoliko međunarodne i kosovske institucije na neki način iseku sve veze sa Beogradom, odnosno ostalim delovima Srbije“.

Dušan Janjić zaključuje da se iza čitave priče kriju i već poznate balkanske pripreme za izbore, jer Kosovo očekuje još izbora ove godine.

autor: Ivica Petrović, Beograd

odg. urednik: Jakov Leon