Ukradene knjige vraćene u Rusiju

U okolini nekada glavnog grada carske Rusije, Sankt Peterburga nalazi se veliki broj carskih palata. Među njima je i dvorac Pavlovsk. Nakon nemačke okupacije Sovjetskog saveza 1941. godine, nacionalsocijalisti su započeli pljačkaški pohod po muzejima, bibliotekama i dvorcima u okupiranim područjima. Iz biblioteke dvorca Pavlovsk, specijalna jedinica SS-a Kinsberg, zaplenila je 12.000 knjiga. Među njima i celokupni opus nemačkog pesnika i dramaturga Lesinga, kao i pisma francuske kraljice Marije Antoanete. Ta i druga dela došla su u vlasništvo porodice Fon der Šulenburg. Grof Štefan fon der Šulenburg sada je dvorskom muzeju Pavlovska vratio 125 knjiga.

Dojče vele: Gospodine Fon der Šulenburg, upravo ste direktoru muzeja Pavlovsk predali knjige koje su decenijama bile u biblioteci porodičnog dvorca Falkenberg. Dvorac ste nasledili od dedinog brata, grofa Fridriha Vernera fon der Šulenburga. Do invazije na Sovjetski savez 22. juna 1941. godine on je bio nemački ambasador u Moskvi. Do nedavno niste znali da su knjige zaplenili nacisti. Knjige ste sada vratili. Kakav je to bio osećaj?

Štefan fon der Šulenburg: „Bio je to zapravo jako dobar osećaj. Ja sam odrastao u jednoj veoma velikoj kući, u srednjovekovnom dvorcu, koji je brat mog dede, svojevremeno ambasador u Moskvi, kupio kao ruševinu 1930. godine i obnovio je. Taj dvorac je bio pun lepih stvari. Ali i pun bezvrednih stvari. Od te kuće površine 1.000 kvadratnih metara, odvojili smo se, teškog srca, pre nekoliko godina. To smo morali da uradimo zbog finansijskih razloga. Sada se ona pretvara u muzej u čast dedinog brata. Mnogih stvari smo se odrekli sa grčem u stomaku. Ali u ovom slučaju moram da kažem, kada sam pre nekoliko meseci saznao za pljačkaške pohode Kinsberga, istog trenutka mi je bilo jasno da knjige moraju da se vrate i da druge mogućnosti nema.“

Šta vas je navelo na takvu odluku?

„Te knjige su lepljive od krvi. Ta pljačkaška akcija je deo ratnog zločina. Mora se sagledati celokupna situacija. Opsada Lenjingrada (Sankt Peterburg se od 1924 do 1991 zvao Lenjingrad, prim. ur), bila je stravična drama. Preko milion ljudi je u tom užasnom ratnom činu umiralo od gladi. Istovremeno, pljačkali su se dvorci grada i blago koje je dve stotine godine ili duže tamo bilo čuvano, doneseno je u Nemačku! Tako nešto ne može da se zadrži, bez obzira što ga niste lično ukrali, već ga je dedin brat dobio na poklon. To je nezakonito stečeno kulturno blago i ono mora da se vrati tamo odakle je ukradeno.“

Brat vašeg dede pokušao je da Hitlera odgovori od invazije na Sovjetski savez. Kao kritičar nacionasocijalističke politike na Istoku, povučen je, i to najpre na funkciju bez uticaja. Potom je odlučio da se priključi otporu i pogubljen je posle neuspelog atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine. Ali u jednom pismu se zahvaljuje Fon Kinsbergu (rukovodilac jedinice koja je po njemu i dobila ime), rečima: Dragi Barone, u slučaju da ponovo dobijete knjige i ako ste u prilici da neku od njih izdvojite, biću srećan ako me se setite“. Potom sledi pozdrav „Hajl Hitler“. Kako bi to trebalo shvatiti i pre svega kako je brat vašeg dede to pravno video?

„Ja mogu samo da iznesem pretpostavke. Rođen sam 1959. godine, brat mog dede je ubijen 1944. godine. Knjige iz zbirke Pavlovsk sam veoma pažljivo proučavao i poredio ih sa drugim knjigama iz zbirke dedinog brata. Odmah sam uočio: ni u jednoj knjizi iz Pavlovska ništa ne ukazuje na njega. U drugim knjigama bio je zalepljen njegov eks libris (oznaka za vlasništvo, prim. ur). To je značilo da je knjiga deo njegove kolekcije. Knjige koje je Kinsberg opljačkao tretirao je sasvim drugačije. Kada su stigle iz Pavlovska, on ih je očigledno odložio u ugao. Knjige jeste mogao da izabere – to postoji napismeno, sa nekoliko rečenica se srdačno zahvalio, ali činjenica da u knjigama ništa ne ukazuje na njegovu privatnu kolekciju, za mene je jasan pokazatelj da te knjige nije video kao svoje vlasništvo.“

O poklanjanju knjiga iz dvorske biblioteke u Pavlovsku bivšem ambasadoru u Moskvi, zna se još od 1990-ih godina. Tada je bilo poznato i o kojim knjigama je reč. Zašto se one vraćaju tek sada?

„Niko nam ih nije tražio, to je jednostavna činjenica! Sećam se jednog razgovora sa mojom majkom 1990. godine. Jedna prijateljica istoričarka kazala je mojoj majci da bi te knjige morale da se vrate Rusiji. Ali se ta tema više nije produbljivala, a ja sam kao mladić imao mnogo drugih stvari za koje sam se brinuo. Da mi je tada ili kasnije neko rekao da one dolaze iz jednog tako strašnog pljačkaškog pohoda, na isti način bih reagovao kao i danas.“

Grof Štefan fon der Šulenburg je kustos za umetnost istočne Azija u Muzeju primenjene umetnosti u Frankfurtu na Majni. Letos je minhenski list „Zidojče cajtung“ pisao da se u njegovoj privatnoj biblioteci nalaze knjige koje su nacisti ukrali. Objavljivanje tog teksta inicirali su saradnici rusko-nemačkog istraživačkog projekta „Ruski muzeji u Drugom svetskom ratu“, čiji je cilj istraživanje gubitaka vrednih umetničkih dela i kulturnog blaga ruskih muzeja u Drugom svetskom ratu.

Autorka: Anastasija Butsko / br
Odgovorni urednik: Ivan Đerković