Ukrajina kao pozornica sukoba interesa

„Čarobna reč je ‚deeskalacija‘. U sukobu oko Ukrajine, Rusija mora da bude pokrenuta u tom pravcu, strpljivo i uz pomoć diplomatije. Ako to ne urodi plodom, onda oštrijim sankcijama koje će pogoditi i privredu. Susret u Ženevi bio je samo još jedan pokušaj Zapada da se izbori sa krizom”, piše austrijski Standard. “Da je prvi čovek Kremlja, Vladimir Putin, zaista zainteresovan za smanjenje napetosti, ne bi bilo nasilinih sukoba na istoku Ukrajine. Ni pripajanje Krima ne bi se odigralo na ovaj način. U svom nastupu na televiziji, Putin je ne samo priznao vojno prisustvo Rusije na tom poluostrvu pre aneksije, već je i podsetio da ima pravo da vojno interveniše na istoku Ukrajine. Poruka njegovim sunarodnicima je jasna: Jedino ako Rusija pokaže snagu, neprijateljski Zapad i njegovi vazali u Kijevu će je poštovati. Zbog toga, Rusija pod Putinom nije zainteresovana za stabilizaciju Ukrajine pod vođstvom Zapada.(…) Bez Ukrajine planirana Evroazijska unija bila bi još manje privlačna. Ako istorijska kolevka ruske nacije krene ka izgradnji prozapadne demokratije, Putina bi se odreklo njegovo sopstveno stanovništvo, isti ti ljudi koji ga trenutno euforično podržavaju."

"Snouden postaje Putinov instrument"

Dok su u Švajcarskoj trajali pregovori, predsednik Rusije Vladimir Putin je na televiziji odgovorao na pitanja građana, podseća nemački Velt: “To je groteskna situacija: dok se u Ženevi s mukom pronalazi diplomatsko i mirno rešenje za krizu u Ukrajini, vladar Kremlja Vladimir Putin privlači pažnju svetske javnosti na sebe svojim ‘One-man-show’ - velikom, višečasovnom emisijom u Moskvi”, piše Velt, i naglašava da su “crvene linije koje ruski predsednik povlači uživo na državnoj televiziji” imale veću težinu od zvaničnih razgovora sa predstavnicima Brisela, Vašingtona i Kijeva “Te linije su jasne: Rusija ima ‚pravo‘ da se vojno umeša u Ukrajini, pojačano prisustvo zemalja NATO-a na granicama Rusije izazvaće prikladan odgovor Moskve, Ukrajina ima još mesec dana da plati račun za gas, i tako dalje. Iz minuta u minut, lansirani su aksiomi putinovske spoljne politike. Da bi se veselio narod i nervirao Vašington, uključio se i bivši saradnik američkih tajnih službi Edvard Snouden, i dao Putinu priliku da govori o masovnom nadzoru, koji u Rusiji, naravno, ne postoji. Putin je na to reagovao iznenađeno, ali ništa u njegovom petočastovnom nastupu nije delovalo spontano. Sve je bilo inscenirano, ništa nije bilo slučajno. To važi i za Snoudena, koji se sve više pretvara u krunskog svedoka Putina, u njegov instrument. To je verovatno cena za njegov azil. (…) Putin želi da uđe u istoriju kao čovek koji je povratio izgubljene ruske teritorijie, i da se uz pomoć novog ruskog samopuzdanja i snage suprotstavi dugotrajnom osećaju da je Rusija ponižena“, zaključuje Velt.

Ukrajina kao žrtva interesa velikih sila

I konačno, Noje vestliše iz Bilefelda u svom komentaru istražuje kako je uopšte izbila ovako duboka kriza oko Ukrajine: “Prvo, autokrata Putin je u sopstvenoj zemlji bio pod tako snažnim pritiskom, da mu je bio potreban sukob kao što je ovaj u Ukrajini, da bi se stabilizovao. Čini se da mu je to pošlo za rukom. Drugo, Evropska unija je pokušala da iskoristi političku nestabilnost Ukrajine da bi proširila sopstvenu zonu uticaja na istok. Taj plan za sada nije uspeo – iako taj neuspeh nije potpun - i EU će sada morati da izdvoji značajna sredstva da bi popravila situaciju. Treće: Amerikanci i njihov predsednik Barak Obama, koji su se već okrenuli od Evrope i ka Aziji i Pacifiku, koriste priliku da obnove svoju reputaciju koju je ugrozila afera sa prisluškivanjem i ponovo izgrade solidarnost unutar NATO saveza. Četvrto – Putin u takvoj situaciji pokušava da udalji Rusiju od Evrope, u pravcu evroazijskog privrednog regiona, verovatno uz učešće Kine. I peto: Ukrajina je pozornica ovog sukoba interesa i zbog toga je izgubila teritorijalni integritet.”

Pripremio: Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon