Ukrajina na putu za NATO

„Ovaj zakon će nam pomoći da odbranimo našu nezavisnost“, kazao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin u svom emocionalnom govoru u parlamentu u Kijevu. Nedugo zatim, novoizabrani ukrajinski parlament, glasovima proevropske koalicije usvojio je izmene zakona o osnovama za nacionalnu bezbednosnu strategiju. Više od dve trećine poslanika glasalo je za kraj vojne neutralnosti Ukrajine i time za NATO-kurs zemlje.

Zaokret nakon promene vlasti

To je bio drugi pokušaj Kijeva: za vreme prozapadnog predsednika Viktora Juščenka, Ukrajina je još 2008. godine težila priključenju NATO. Tada su se pokušaji Ukrajine i Gruzije da se priključe vojnom savezu izjalovili zbog protivljenja više zemalja članica NATO, među kojima je bila i Nemačka. Kijev i Tbilisi na samitu u Bukureštu su dobili nejasna obećanja: „Ukrajina i Gruzija biće NATO članice“, stajalo je u završnom izveštaju samita.

Dve godine kasnije, na inicijativu proruskog predsednika Viktora Janukoviča parlament je revidirao kurs i neutralnost Ukrajine ugradio u zakon o osnovama nacionalne bezbednosti. Još iste godine Kijev je zatražio stacioniranje ruske flote na Krimu i od Moskve zauzvrat dobio gas po mnogo nižoj ceni.

U međuvremenu Janukovič je pobegao u Rusiju, a Moskva je anektirala Krim. NATO je potvrdio izveštaje o prisutnosti ruskih tenkova na istoku Ukrajine. Vojna neutralnost postala je neodrživa za Ukrajinu, kaže za DW Igor Dolgov, ukrajinski ambasador pri NATO: „Neutralnost na koju smo bili primorani za vreme Janukoviča pokazala se kao potpuno pogrešna za garantovanje bezbednosti i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Napuštanje neutralnosti jedan je od preduslova da se ne ponovi slična agresija na našu zemlju“, kaže Dolgov.

Još daleko od članstva

U Kremlju su reakcije očekivane. „To je kontraproduktivno“, kazao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ruskim medijima. Moskva upozorava na opasnost od eskalacije sukoba sa separatistima na istoku Ukrajine. Premijer Dmitrij Medvedev otišao je korak dalje i Ukrajinu opisao kao „potencijalnog neprijatelja“. Ali upravo Rusija gura suseda ka NATO savezu, kaže za DW stručnjak za bezbednosna pitanja Karl-Hajnc Kamp sa nemačke Akademije za bezbednosnu politiku. „Ukoliko je cilj aneksije Krima bio da se spreči približavanje Ukrajine NATO savezu i EU, onda je Moskva postigla upravo suprotno.“

Preti li novo zaoštravanje ukrajinske krize? Na tu opasnost nedavno je upozorio nemački ministar spoljnih poslova Fran-Valter Štajnmajer. On Ukrajinu ne vidi na putu ka NATO što potvrđuje da u tom vojnom savezu i dalje nema konsenzusa o bivšoj sovjetskoj republici. Jedni ne žele da provociraju Rusiju proširenjem vojnog saveza pred njenom granicom. Drugi, kao što je poljski ministar odbrane Tamš Šemonjak, ističu suvereno pravo Ukrajine da slobodno odlučuje o svojoj spoljnoj politici. „Odstupanje od neutralnosti je prvi korak. Doći će vreme kada će Ukrajina postati članica NATO“, kazao je Šemonjak u intervjuu za poljski Radio Zet. Ali i Varšava Ukrajinu još uvek vidi daleko od članstva u tom vojnom savezu: „Najpre je neophodno ispuniti sve standarde za priključenje savezu i sprovesti demokratske reforme.“

I Karl-Hajnc Kamp Ukrajinu vidi kao članicu NATO – jednog dana – bez obzira na sve sumnje nemačke politike. Stručnjak za bezbednosna pitanja podseća na obećanja sa NATO samita u Bukureštu. „Samo je pitanje kada? NATO je veoma fleksibilan. To će biti onda kada Ukrajina za to bude zrela. To trenutno nikako nije“, kaže Kamp. Ruski zahtev da NATO da garancije da Ukrajinu nikada neće primiti u savez on ocenjuje kao „apsurdan“. Perspektiva pristupanja NATO i EU su, prema mišljenju Kampa, važan podsticaj za sprovođenje reformi u Ukrajini.

Milijarde kojih nema

Kada je o reformama reč, Ukrajina sada misli ozbiljno, tvrdi ukrajinski ambasador pri NATO, Igor Dolgov. Kada je posle Narandžaste revolucije njegova zemlja pre deset godine prokockala prvu šansu, Dolgov je bio ambasador Ukrajine u Berlinu. On dobro zna kolika je tada bila razočaranost po evropskim gradovima što je Kijev zakazao sa reformskim kursom. Sada želi da sve bude bolje. „Ukrajina će temeljno reformisati vojsku i prilagoditi je NATO standardima“, najavljuje diplomata.

Vojni savez finansijskim sredstvima i savetima podržava reforme ukrajinskih vojnih snaga – na raspolaganju je četiri miliona evra narednih godina. Modernizacija vojske koja još uvek funkcioniše po sovjetskim standardima koštaće više milijardi. To su milijarde koje Kijev nema, zbog rata na istoku zemlje i teške ekonomske krize, priznaje Dolgov. Stručnjak za bezbednosna pitanja Kamp podseća na anektirani Krim i separatiste na istoku Ukrajine: sve dok ti problemi ne budu rešeni, ne može biti reči o perspektivama Ukrajine za priključenje vojnom savezu. Jer priključenje Ukrajine bi trebalo da znači više bezbednosti – ne samo za Ukrajini, već i za sam NATO.