Ukrajinci demonstriraju, diplomate reaguju

U ukrajinskom parlamentu juče (3.12.) nije oborena vlada pošto je taj predlog opozicije podržalo 186 poslanika, a za usvajanje je bilo neophodno 226 glasova. Iako glasanje o poverenju ukrajinskoj vladi nije prošlo, opozicija nastavlja proteste u Kijevu. Hiljade demonstranata okupilo se ponovo na Trgu nezavisnosti, na kojem je u ranim jutarnjim časovima održan moleban.

Opozicija takođe traži ostavku predsednika Viktor Janukoviča, koji je, inače, juče započeo trodnevnu turneju po Kini. Demonstranti su pokušali da blokiraju pristup sedištu vlade. Portparol vlade rekao je da je policija blokirala ulice sa nekoliko autobusa i tako ministrima obezbedila da prisustvuju sastanku kabineta.

Demonstrantima preti kazna

Na sastanku vlade, koji je uživo prenosila televizija, premijer Nikola Azarov zapretio je demonstrantima da će biti kažnjeni: „Ko prekrši ustav ili zakone zemlje, moraće za to da odgovara.“ Istovremeno, Azarov je pozvao sve političke snage da spreče dalju eskalaciju nasilja. „Vlada je pokazala toleranciju i spremnost na dijalog“, ocenio je premijer.

Za to vreme, Savet Evrope najavljuje da želi da posreduje u Ukrajini. Generalni sekretar Torbjorn Jagland još danas (4.12.) će se u Kijevu sastati sa tamošnjim političarima, između ostalog i sa premijerom Azarov, saopšteno je iz Strazbura.

U međuvremenu, oglasio se i ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele koji je saopštio da leti u Kijev na ministarski sastanak Organizacije za bezbednost i saradnju i da će tamo voditi i bilateralne razgovore. „Ovo što se događa u Ukrajini je nešto što se najdublje tiče Evrope“, rekao je Vestervele ne navodeći s kim će se sastati.

Opozicioni političar Vitalij Kličko izrazio je nadu da će poseta Vestervelea označiti novi momenat u sporu sa vlastima. On se nada „da će ponovo početi da se govori o Sporazumu o pridruživanju sa Evropskom unijom“.

NATO apeluje na uzdržavanje od nasilja i ne planira sankcije

Zemlje-članice NATO apelovale su na ukrajinsku vladu i opoziciju da pregovorima reše političku krizu i osudile preteranu upotrebu sile nad proevropskim demonstrantima u Kijevu. „Pozivamo sve strane da se uzdrže od svake vrste provokacije i nasilja“, navodi se u zajedničkom saopštenju ministara spoljnih poslova 28 zemalja-članica NATO. Pozivajući predstavnike ukrajinske vlade i opozicije na dijalog, ministri su apelovali na Vladu u Kijevu da „sasluša glas svog naroda koji želi da živi slobodno“. Oni su savetovali Ukrajini, koja inače predsedava Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, da poštuje svoje međunarodne obaveze, posebno slobodu govora i okupljanja.

Američki državni sekretar Džon Keri trebalo je, tokom svoje mini evropske turneje, posle Brisela i Moldavije da ode i u Ukrajinu, ali je tu posetu otkazao. Međutim, „Ukrajina ostaje važan partner NATO i taj vojni savez ne planira nikakve sankcije protiv te zemlje“, rekao je Keri u Briselu i dodao: „Evropa je postupila ispravno odbijajući da se cenjka u vezi sa ukrajinskom odlukom oko potpisivanja sporazuma.“

Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, oštro je kritikovao saopštenje NATO u vazi sa političkom situacijom u Ukrajini i ocenio da je reč o „mešanju u unutrašnje stvari zemlje“. „Ne razumem zašto NATO daje takve izjave“, rekao je Lavrov posle susreta sa svojim kolegama u Briselu. Lavrov je takođe izrazio nedostatak razumevanja za „nivo agresije“ od strane opozicije, jer, kaže „na ukrajinskoj vladi je da odluči o potpisivanju sporazuma sa EU“.

Koliko se može verovati Janukoviču i Azarovu?

Prethodno je predsednik Viktor Janukovič istakao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da „pogura približavanje svoje zemlje Evropskoj uniji“. I premijer Nikola Azarov uverava Ukrajince da odluka da se za sada ne potpiše Sporazum o pridruživanju, ne znači i kraj evropskih integracija. Obojica govore – o „pauzi u tom procesu“.

Volodimir Oljnik poslanik iz vladajuće Partije regiona, u razgovoru za Dojče vele opravdava pauzu u evropskim integracijama: „Da smo sporazum o pridruživanju potpisali u sadašnjem obliku, to bi za Ukrajinu značilo kapitulaciju.“ Potpisivanjem sporazuma ponovo ćemo se baviti na proleće, ali tada Ukrajina mora dobiti veću podršku Evropske unije“.

Predsednik Janukovič sa svoje strane ističe da je Ukrajini potreban stabilizacioni fond kako bi mogla da se preorijentiše ka evropskim tržištima. Ukrajini je do 2017. potrebna finansijska i ekonomska pomoć u iznosu do 160 milijardi evra.

Prvi zamenik premijera Ukrajine Sergej Arbusov kaže da će s tim u vezi vlada Ukrajine Evropskoj uniji predložiti formiranje zajedničke radne komisije, s ciljem da se izradi konkretan plan za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju. „Mi znamo šta treba da se uradi i odgovorićemo na sva pitanja“, rekao je Arbusov predstavnicima opozicije.

Sa Janukovičem nema evropske perspektive

Međutim, zamenik lidera opozicione partije „Otadžbina“ Sergej Sobolev, veruje da samo neki novi ukrajinski predsednik može da nastavi pregovore sa EU i potpiše sporazum o pridruživanju. „Sadašnji predsednik nikada neće povesti zemlju evropskim putem“, kategorično je izjavio Sobolev za Dojče vele.

I Oleksandr Suško, šef Instituta za evroatlantsku saradnju u Kijevu, ne deli optimizam ukrajinske vlade. On smatra da je ideja Kijeva da u razgovore sa Evropskom unijom uključi Rusiju, kako kaže, egzotična. „Evropski političari i stručnjaci nemaju razumevanja za taj predlog“, ukazuje Suško.

Uloga Julije TimošenkoInače, nemačka kancelarka Angela Merkel obećala je da će sa zvaničnicima u Moskvi razgovarati o Ukrajini. Istovremeno, ona je jasno dala do znanja sledeće: „Na kraju, ipak sve zavisi od Ukrajine, od toga da li ona ima hrabrosti da priđe još jedan korak ka Evropi. A onda će Evropska unija takođe biti pouzdan partner.“

Dalja eskalacija je moguća

Kijevski Profesor političkih nauka Oleksi Haran ocenjuje da se Ukrajina nalazi na prekretnici: „Postoje dve mogućnosti – ili će vlada pregovarati i učiniti ustupke opoziciji po pitanju približavanja EU ili će predsednik Janukovič nasilno prekinuti proteste. Ovo drugo vodilo bi ka međunarodnoj izolaciji i smeštanju Ukrajine u zonu ruskog uticaja.“

Autorka: Dijana Roščić / agencije
Odgovorni urednik: Ivan Đerković