Ukrajinska kriza: šok za baltičke države

Strah polako splašnjava. U parku u letonskom glavnom gradu Rigi ljudi uživaju u prvim sunčevim zracima. „Više se ne bojim ruske invazije, ali ostaje nelagodan osećaj“, kaže studentkinja Signe Irbe.

Vidljive su paralele između Letonije i Ukrajine: i u toj baltičkoj državi žive brojni stanovnici ruskog porekla od kojih jedan deo gaji nostalgiju za sovjetski komunizam. A tu su i ruske provokacije nakon početka krize u Ukrajini: ruski vojni avioni neprestano prodiru u baltički vazdušni prostor. Osim toga, na svim ruskim televizijskim stanicama koje mogu da se gledaju i na baltičkom prostoru, širi se propaganda protiv ukrajinske vlade, NATO i „zapadne dekadencije“.

Medijski rat s Rusijom

Letonski političari otvoreno govore o „medijskom ratu“. Oni tvrde da se ruski programi negativno odražavaju na letonsko društvo, da kod ruske manjine podstiču žestoke rasprave i bude strah i nesigurnost. Kada se na ruskoj televiziji izveštava o Letoniji, onda je to najčešće negativno. Baltičkim državama preti stvaranje paralelnog medijskog društva – u Letoniji živi 35 odsto pripadnika ruske manjine, u Estoniji 27 procenata, a u Litvaniji šest odsto.

Baltičke zemlje zato planiraju sopstveni program na ruskom i to ne kao običnu kontrapropagandu, već u maniru javnog servisa: objektivne informacije, ali pre svega zabavni program.

Estonija „otkriva“ rusku manjinu

Estonija je u tome otišla najdalje. Darja Sar je glavna i odgovorna urednica ruskog programa javne televizije ERR, koji će se od 28. septembra emitovati 24 sata dnevno. Ona je poreklom iz Kazahstana. „Ne radi se pre svega o tome da se borimo protiv Putina. U tome ionako ne možemo da uspemo“, priznaje ona i dodaje da je cilj bolja integracija ruske manjine u društvo.

U mestu Narva na istoku Estonije, pored granice s Rusijom, više od 90 odsto stanovnika govori ruski. Oni se osećaju udaljenim od glavnog grada Talina i gledaju rusku televiziju. „Želimo da dopremo baš do tih ljudi“, objašnjava Darja Sar. Ti planovi odavno postoje, ali za njihovo ostvarenje nikada nije bilo ni novca, niti političke volje. Sada Estonija otkriva svoju rusku manjinu.

Sigurnost u okrilju NATO

Samo sat vremena vožnje udaljeno od Talina nalazi se jedina estonska vazduhoplovna baza: Amari. Potpukovnik Ular Lohmus ponosno pokazuje čiste hangare, moderni kontrolni toranj i kantinu, a tu je čak i hotel. „Odavde kontrolišemo baltički vazdušni prostor“, objašnjava. Upravo je stigla jedna jedinica iz Španije, a u septembru su ponovo na redu Nemci. Vazdušni prostor se, uz podršku NATO, kontroliše i iz Litvanije. Baltičke države ne raspolažu sopstvenim vazdušnim snagama.+

„Ono što Rusija radi u Ukrajini je jasan čin agresije“, izjavio je estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves. On je naglasio da se njegova zemlja pod okriljem NATO oseća bezbednije. „Kada bi Rusi stvarno napali, onda bi znali da se ne radi samo o maloj Estoniji.“ Ilves time misli na drugih 27 članica NATO koje su se obavezale na uzajamnu pomoć. No predsednik ne veruje da će do toga doći.

Povećanje izdataka za vojsku

U svim baltičkim državama povećavaju se izdaci za potrebe vojske. Prema studiji Stokholmskog instituta za mirovna istraživanja Sipri, Estonija želi da za naoružanje izdvoji 7,3 odsto više nego do sada, Letonija 15 procenata, a Litvanija, u kojoj je ponovo uvedena vojna obveza, čak 50 odsto više. No ako se sve to sabere, to ne iznosi više od dve milijarde evra, dakle maksimalno dva odsto domaćeg bruto proizvoda. A ako se sabere broj profesionalnih vojnika u baltičkim državama, onda ih ima oko 15.000.

Zato sve češće pomažu ostale članice Severnoatlantskog saveza. NATO sada formira jedinicu za brze intervencije. Oružje je već isporučeno. Amerikanci su tom angažmanu dali ime „Trajno prisustvo“ (Persistent Presence).