Uloga medija - u dobru i zlu

"Smatramo da je sloboda medija stub demokratije. Nema demokratskog društva bez slobodne štampe. Hteli smo da osnujemo muzej koji će ukazivati na značaj i ulogu medija - i u dobru i u zlu", kaže Džo Uršel, zamenik direktora "Muzeja vesti" i ističe da je cilj pored ostalog bio da se ljudima ukaže i na to zbog čega štampa reaguje, tako kako reaguje, šta sve čini i zbog čega je to važno."

Vrata iz hotela Votergejt

U Muzeju se može videti dosta eksponata, pored ostalog i onih iz sveta moderne komunikacije. Filmovi, igre, kompjuterske animacije, ali i predmeti koji podsećaju na neke važne novinarske priče, poput vrata iz hotela "Votergejt". Ona podsećaju na aferu o kojoj su novinari izveštavali, a koja je dovela do odlaska Ričarda Niksona sa predsedničke funkcije.

Koliko je visoka cena u borbi za slobodu medija pokazuje jedan ogroman stakleni zid. Na njemu je ispisano 1800 imena novinara koji su obavljajući svoj zadatak izgubili život.

Automobil Dona Bolesa

U ovom muzeju nalazi se i automobil Dona Bolesa, novinara lista "Arizona Ripablik". On je poginuo u eksploziji podmetnute autobombe 1976.godine, a izveštavao je o akrivnostima mafije.

Posetiocima ovog muzeja se pruža i mogućnost da saznaju nešto više o novinarskoj etici. Dve grupe posetilaca sede za jednim stolom koji je zapravo veliki tačskrin (touchscreen) na kojem se pojavljuju razna pitanja poput: "Rektor jedne škole boluje od neizlečive bolesti, da li školske novine smeju o tome da izveštavaju?". Tačan odgovor dovodi do objavljivanja teksta na virtuelnoj novinskoj stranici. Pobeđuje grupa koja najbrže ispuni novinsku stranicu.

Nisu samo američki mediji zastupljeni u "Muzeju vesti", tu su i strani mediji, tačnije eksponati 500 dnevnih listova iz drugih zemalja, kao i izveštaji međunarodnih TV kanala, među kojima i Televizije Dojče vele.

„Dojče vele“ u Muzeju vesti

"Posetioce želimo da informišemo i o tome šta se u drugim državama dešava. Kada dođu ovde do međunarodne galerije muzeja, ugledaće veliku kartu sveta. Zatim će primetiti nekoliko različitih boja. Zelena znači da u toj zemlji postoji sloboda medija, žuta da ona delimično postoji, a crvena da je uopšte nema. Posetioci će se iznenaditi kada budu videli da je veći deo karte sveta prekriven crvenom bojom. To bi možda moglo da ih podstakne da se više zalažu za slobodu štampe u svojoj domovini, ali i ovde", kaže Džo Uršel, zamenik direktora Muzeja vesti.