1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Zdravlje

Umesto da „izvozimo“ ljude, izvozićemo znanje

10. decembar 2019.

Problem odlaska medicinskih sestara i tehničara iz Hrvatske trenutno nije toliko izražen koliko je bio prošlih godina. Ali, nikad neće nestati jer je uvek negde „trava zelenija“.

https://p.dw.com/p/3UXlK
Učenici 4G
Učenici Medicinske škoel OsijekFoto: DW/V. Tesija

Medicinska škola Osijek je jedna od najboljih zdravstvenih škola u Hrvatskoj. Sama činjenica da je neko završio tu školu, dobra je preporuka za posao. Ima odličan nastavnički kadar za stručne predmete, vrlo dobre uslove u učionicama i dobro je opremljena. Učenici izlaze iz nje spremni za tržište rada i kompetenti za posao za koji su se školovali. S druge strane, nakon završene srednje škole učenici mogu da biraju žele li da nastave školovanje na nekom srodnom fakultetu, od medicine, studija sestrinstva, logopedije, medicinsko labaratorijske dijagnostike... ili mogu svoju budućnost da potraže u inostranstvu. Opcije su mnoge.

Razgovarali smo sa učenicima završnog, četvrtog razreda zdravstvene gimnazije 4G, o njihovim planovima za budućnost. U celom odeljenju, većina planira da upiše Medicinski fakultet, jedan učenik planira logopediju, jedan se vidi na studiju Medicinsko laboratorijske dijagnostike a samo jedna učenica želi da se oproba na tržištu rada nakon završene škole. Anastazija (18) se vidi u Irskoj. Kako kaže, izbor je pao na Irsku pre svega zbog poznavanja jezika, ali nije joj mrska ni pomisao na neku drugu zapadnu zemlju.

Anastazija sebe vidi u Irskoj
Anastazija sebe vidi u IrskojFoto: DW/V. Tesija

Ciljane zemlje – Nemačka i Irska

Zanimljivo je da nakon završenog fakulteta, osmoro njih nema nameru da ode iz Hrvatske, ali petoro se već sada nada da će nakon diplome Medicinskog fakulteta pronaći posao u inostranstvu. Ciljane zemlje – Nemačka i Irska.

Sanja Dravinski, direktorka Medicinske škole Osijek kaže da većina učenika želi da nastavi školovanje. „Sa srednjim školskim obrazovanjem imate jako malo prostora za napredovanje a većina njih želi bolje uslove rada", kaže direktorka i dodaje da problem odlaska školovanog medicinskog kadra u inostranstvo nije toliko naglašen kao pre nekoliko godina.

„Pre par godina bio je veći odliv učenika. Nastavna godina 2014/15. je bila izrazita po tome. U toj generaciji je petnaestak učenika otišlo u Irsku. To je jedini put u 17 godina koliko radim u školi da se tako nešto nešto dogodilo. Dobra stvar je da se od njih petnaestak, vratilo 7-8, no jedan deo je ipak ostao", kaže direktorka.

Ona objašnjava da je medicinska srednja škola specifična, jer i učenik opšte gimnazije može da upiše studije sestrinstva, ali nakon završenih studija je praktično bez ikakvog strukovnog iskustva i teže se snalazi u stvarnom kliničkom okruženju. Nedostaju mu bazična znanja koja se stiču u strukovnom programu Medicinska sestra/ medicinski tehničar opšte nege, tokom kojeg učenik ostvari 4.700 časova stručnih predmeta. „Naši učenici izlaze iz škole kompetentni za rad u struci i to je ono što nama podiže rejting i daje na važnosti u odnosu na gimnaziju."

Egzodus iz Hrvatske

Ceo razred u Irskoj

Odlazak medicinskih sestara nije samo problem Osijeka i Slavonije, pa nam tako direkotrka kaže kako joj se koleginica iz Zagreba požalila da je prošle školske godine ceo jedan razred otišao u Irsku. Iako je Zagreb destinacija u koju dolaze ljudi iz ostalih gradova, izgleda da ni centar nije imun na probleme koji prate periferiju.

No, direktorka tvrdi kako to nije samo hrvatski problem. Prema informacijama njenih koleginica iz Nemačke, čak i tamo postoji migracija medicinske radne snage jer mnoge nemačke medicinske sestre se odlučuju na odlazak u skandinavske zemlje zbog većih plata i boljih uslova rada.

Baš zahvaljujući dobrom rejtingu škole, direktorka kaže da je imala poziva iz Irske od agencija koje su htele da dođu u „regrutaciju", ali je ona takvu mogućnost odmah otklonila. Ovakvo pomalo „kolonijalno" ponašanje nije nikome drago u Slavoniji, ali slobodan protok ljudi se ne može zaustaviti.

Kod nas cenjeni, vani podcenjeni

Direktorka Dravinski pokušava da iskoristi prednosti kvaliteta i na neki način želi da obrne proces, pa je tako započela saradnju sa firmom Ameos. Reč je o nemačkoj korporaciji koja broji 35 klinika i proteže se na Švajcarsku, Austriju i Nemačku. U Osijeku su osnovali katedru na Medicinskom fakultetu, za nemačke studente medicine, koja započinje ove akademske godine. Delom će Ameos participirati troškove studiranja i svoje učenike školovati u Hrvatskoj. Pametna ideja da se podeli znanje koje nije ograničeni resurs, umesto da se deli ljudski potencijal koji je u Hrvatskoj vrlo deficitaran.

Direktorka Sanja Dravinski
Direktorka Sanja DravinskiFoto: DW/V. Tesija

Iskazali su interes za saradnju da bi malo revitalizirali njihovo srednjoškolsko strukovno obrazovanje u zdravstvenim zanimanjima, s obzirom da, čudno zvuči, hrvatski sistem zdravstvenog obrazovanja bolje funkcioniše, a sestrinstvo je cenjenije kao struka.

Zanimanje koje ima budućnost

Tajna poželjnosti hrvatskih medicinskih sestara i tehničara je u potcenjenosti tog zanimanja u zapadnijim zemljama. Prema rečima direktorke Darvinski, tamo se za razred od 30 učenika prijavi 32 kandidata, dok se u na primer osječkoj medicinskoj školi svake godine prijavljuje hiljadu učenika i mnogi koji pređu bodovni prag se ne mogu upisati. Medicinsku školu Osijek žele da upišu najbolji osmaši iz celog regiona pa je „baza" mnogo šira i kvalitetnija. A s obzirom na mogućnosti zapošljavanja kadra, ta zanimanja će uvek biti atraktivna, napredak tehnologije ih nikada neće ugroziti (o čemu treba voditi računa u digitalnom dobu u kojem će neka zanimanja izumreti), a posla ima u celom svetu.

Postoji i velika mobilnost unutar same Hrvatske, pa recimo u Primorsko-goranskoj županiji nude smeštaj i posao učenicima koji završe Medicinsku školu Osijek i koji su voljni da se presele. To nije slučaj sa svim školama, ali osječka škola tako „plaća" svoj kvalitet i školovanje kadrova koji su na dobrom glasu, pa je neminovno da deo njih ode iz Slavonije u druge delove Hrvatske.

S druge strane, povećana potreba za medicinskim zanimanjima otvara mogućnost i za obrazovanje odraslih čemu će se škola više posvetiti u budućnosti. No i tu se pazi da se usklade programi sa potrebama tržišta rada. Nažalost nema konkretnih podataka koliko prekvalifikovanih osoba nalazi posao u inostranstvu, ali deo njih zasigurno završi na zapadnom tržištu rada.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android