Umesto demonstracija – proslava pobede

U daljini se čuju bubnjevi i muzika sa klavira. Tu su i ljudi koji nazdravljaju. Ali što se čovek više približava pozornici, to prisutni s većom pažnjom slušaju govornike. Predsednica Zelenih upravo poručuje: „Od sutra u energetskoj politici moraju da počnu da duvaju drugačiji vetrovi.“ Na obodu Hambaške šume, koju energetski koncern RWE želi da iskrči kako bi počeo sa eksploatacijom uglja, umesto najavljenih 20.000, prema navodima organizatora okupilo se oko 50.000 ljudi.

Održavanje demonstracija bilo je neizvesno. Policija ih je najpre zabranila „iz bezbednosnih razloga“, ali su demonstranti uspeli da dođu do sudske dozvole. A onda je Viši upravni sud u Minsteru zabranio nastavak krčenja šume, „dok ne bude donesena konačna odluka“.

To je demonstracije pretvorilo u slavlje. RWE, naime, konačnu odluku može da očekuje tek 2020. godine, a to takođe znači i da bi preostalih 200 hektara od nekadašnjih 4.000 hektara Hambaške šume možda moglo da bude spaseno.

Od atomskog reaktora do Hambaške šume

Hambaška šuma postala je simbol nemačke energetske politike. Demonstranti – i stari i mladi – upozoravaju da praksa u toj zemlji zaostaje za proklamovanim ciljevima u pogledu zaštite životne sredine. Oni stariji demonstranti od ranije imaju iskustva s protestima protiv spornih izvora energije. Suzane Erning-Štinen, penzionisana učiteljica iz Klevea, još je osamdesetih godina prošlog veka protestovala protiv planirane izgradnje atomske elektrane Kalkar, od čega se konačno odustalo 1991.

Učiteljica je na protestu srela svog bivšeg učenika Filipa Grebera. On danas ima 28 godina i radi kao vaspitač u Kelnu. „Priroda je ljudsko pravo, a ono će biti ugroženo ako se ovako nastavi“, kaže Greber. Ali danas je, kaže, presrećan.

Privremeno obustavljanje krčenja Hambaške šume, za brojne protivnike mrkog uglja samo je etapna pobeda. Iz Lajpciga je doputovala Ilana Krauze. I kod nje čitava sela nestaju pred bagerima površinskih kopova. Jedno takvo selo je Pedelvic, staro 650 godina. Rudarsko preduzeće je većinu stanovnika navelo da napuste selo – bilo novčanim premijama, bilo ograničavanjem infrastrukture. Ostalo ih je još samo tridesetak.

Festival zaštitnika životne sredine

S bine se čuje još poneko poređenje, recimo sa bavarskim Vakersdorfom gde su protesti građana 1980-ih godina sprečili izgradnju postrojenja za preradu atomskog otpada. Između govora na sceni su bendovi, a mobilni toaleti na obližnjoj njivi doprinose utisku da se radi o nekom festivalu.

Nakon svega, predveče, ljudi kreću kućama. Dok demonstranti na mostu preko auto-ceste slave, automobili koji prolaze trube u znak podrške.

Već i dolazak u mestašce Buir za mnoge je bio ispit izdržljivosti. Od Kelna je za to potrebno tridesetak minuta, ali nekima je ovoga puta bilo potrebno i četiri sata. S obzirom na to da su neki ljudi hodali i po železničkoj pruzi, povremeno je bio obustavljen i železnički saobraćaj pa su autobusi koji su demonstrante prevozili do mesta okupljanja bili prepuni. I uveče je policija povremeno morala da blokira pristup železničkoj stanici u Buiru, na zaprepašćenje lokalnog stanovništva. Takav dan mali Buir još nikada nije doživeo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android