Umesto propelera brodovi će imati peraja!

U Veneciji se na taj način oštećuju i zgrade čiji se temelji nalaze u vodi. Zbog toga naučnici sa Tehničkog univerziteta u Darmštatu pokušavaju da razviju novi način pokretanja brodova, a inspirisale su ih ribe.

“Ovo je prerađena mašina za seču mesa. Kada se pažljivo radi, može da seče veoma precizno.”

U jednoj od laboratorija pomenutog univerziteta, biolog Bernard Keler radi upravo na takvoj mašini. Na policama - tegle sa preparatima raznih vrsta riba – orada, pastrmka, haringa…

“Ovo je biološka laboratorija u kojoj sistematski prepariramo i sečemo ribe. To radimo da bismo mogli tačno da vidimo strukturu ribe, posebno mišiće – kako bismo to posle mogli tehnički da iskoristimo.”

Vijak će zameniti riblje repno peraje

Keler i njegov tim rade na jednom novom, alternativnom, pogonu za brodove. Reč je o nečemu što bi trebalo da zameni brodski vijak i što je zapravo veštačko riblje repno peraje.

“Standardni pogon na brodovima su vijci ili propeleri. Oni su, međutim, delom veoma štetni za okolinu. To se posebno uočava u Veneciji. Zbog brojnih motornih brodova, i jakog komešanja vode, ispiraju se temelji zgrada u plitkoj vodi, pa se one ruše kao kule od karata. To nas je podstaklo da pokušamo da napravimo alternativu za propeler – kopiranjem ribljeg repnog peraja.”

Kelerova ideja je bila da se brodski vijak zameni mehaničkim perajem koje bi se blago pokretalo i koje bi izazivalo manji pritisak u vodi i tako nanosilo manje štete u rekama, jezerima i kanalima.

Brod robot "Smoki"

Međutim, postavlja se pitanje da li je tu ideju moguće sprovesti u delo? Zbog toga je napravljen prototip, tzv. riba robot – koja se zove Smoki.

Osnovu Smokija čini mehanički skelet u obliku ribe. Smoki je dugačak oko metar i sastoji se od 10 segmenata povezanih savitljivim šipkama - kaže inženjerka i fizičarka Brita Abe.

“Ovo je orada. Riba je inače obavijena kožom od prirodne gume, koja joj se oblači kao haljina i tako je stavljamo u vodu.”

Smoki je veći od prave orade - otprilike pet puta - ali je sličnost frapantna. Međutim nešto tu nedostaje.

“Naš Smoki trenutno nema druga peraja. Ima samo repno, koje smo napravili po ugledu na pravu oradu. Peraja sa strane za sada nisu predviđena jer bi to umnogome otežalo problem.”

Tu je i računar

Smoki sada visi, na suvom je. Brita Abe mora da ga popravi. Inače, pokreće ga osam elektromotora otpornih na vodu, takozvani servosi.

“Kretanjem se upravlja kompjuterski. Program je analizirao realno kretanje riba i shodno tome upravlja određenim segmentima, tako da se Smoki kreće talasasto, od glave prema repu.”

Abe i Keler nekoliko puta su isprobali Smokija i u vodi. On se doduše pokrenuo, ali još u uvek ne pliva tako brzo kao što se očekivalo.

Brod sa pogonom na peraja bi svakako drugačije izgledao od Smokija – ribe robota. Naučnicima je pošlo za rukom, da na brodu instaliraju peraje, zapravo mehanički riblji rep koje bi imalo samo dva, maksimalno tri zgloba – umesto deset kao Smoki.

“Verovatno je bolje kada se kretanje ne odvija horizontalno nego vertikalno – onako kako pliva kit. Onda bismo mehanički riblji rep mogli da konstruišemo da bude širi i iskoristimo celu širinu broda.”

Ideja je originalna. Međutim da bi stvarno i profunkcionisala potrebno je još dosta istraživanja. Postavlja se pitanje kako konstruisati mehanički riblji rep koji će imati dovoljno snage da pokreće brod? To je samo jedan od problema na čijem će se rešavanju raditi još neko vreme u Darmštatu.

Autori: F. Grotelušen, D. Roščić

Odg. urednik: N. Jakovljević