Umesto u grob, mamu nosiš oko vrata kao ukras

Kompanija, pod nazivom „Algordanca“ ( što na rumunskom znači „Uspomena“), nalazi se u istočnom švajcarskom kantonu Graubuenden. Ova kompanija nudi veoma neobičnu uslugu. Naime, nakon kremiranja, pepeo pretvaraju u dragoceno kamenje. Interesovanje je veliko, jer svakog meseca ova kompanija dobija više od pedeset porudžbina.

Mama kao ukras oko vrata

Sekretarica Lili Hes-Solberger, čim je pročitala članak o tome, naterala je svoju ćerku Mišel Galmarini-Hes da joj obeća da će kontaktirati kompaniju Algordanca, odmah nakon njene smrti. Tri godine kasnije, ova gospođa je umrla u 82. godini, a njen pepeo je pretvoren u polu-karatni plavi dijamant, koji ukrašava vrat njene ćerke.

„Nosim ga tokom dana, a i uveče, pa čak i kada spavam. Za mene je ona još uvek živa, i to čini da se osećam dobro“, izjavila je Galmarini-Hes.

Kad je upitaju za dijamant, neki od njih se jednostavno zgrožavaju pri samoj pomisli na tako nešto, dok drugi smatraju da je to zaista „sjajna“ ideja.

„Možete li da zamislite da neki od njih čak traže da poljube ovaj kamen.“

Rinaldo Vili, jedan od osnivača ove kompanije, kaže da narudžbine dolaze od vozača autobusa do profesora, tačnije od svih. U laboratoriji ove firme nalazi se oko petnaest mašina, oko kojih užurbano rade zaposleni. Oni svoj posao obavljaju iza žute i crne linije, koje posetioci ne smeju da pređu, a sve to kao znak poštovanja prema preminulim.

Kakva ste ličnost, takva vam je i boja

„500 grama pepela dovoljno je da se napravi dijamant. Telo čoveka, nakon kremiranja, ostavlja oko tri kilograma pepela“, kaže Vili. Kalijum i kalcijum, koji čine 85 odsto pepela, prvo se odvajaju od ugljenika. Ugljenik se zatim zagreva na temperaturi od 1700 stepeni celzijusovih, i to je proces koji stvara grafit - jedan od prirodnih oblika ugljenika. Zatim se grafit stavlja pod još veći pritisak i na još veću temperaturu, čime se on pretvara u dijamant. Čitav proces traje od šest do osam nedelja. Kada je proces završen dobije se dijamant koji treba brusiti. Mnogi od njih su u obliku srca i mogu se nositi na ogrlici, ili prstenu.

„Svaki dijamant je unikat, a boja varira od tamno plave, do skoro bele. A to je sve odraz nečije ličnosti“, kaže Ronaldo Vili.

Čitav proces košta između 2800 i 10.600 evra, a cena zavisi od težine dobijenog dijamanta. Iz ove kompanije navode da je cena sasvim prihvatljiva, jer sahrana može biti čak i skuplja.

Međutim, ovakav vid poslovanja ne prihvataju svi. Preduzimač Janik Abel-Kojdoc, koji radi u jednoj od sličnih firmi u Ženevi, kaže da nikada nije dobio porudžbinu da se nečiji pepeo pretvori u „ljudsko kamenje“.

„Smatramo da se to ne slaže sa etikom sahranjivanja. Nositi svoje voljene kao prsten, svuda sa sobom, takođe udaljava od toga da se prihvati gubitak drage osobe“, navodi ovaj preduzimač.

Dijamanti zauvek

Ali, on se nalazi u manjini onih koji smatraju da ovaj proces ne treba sprovoditi. Industrija „ljudskih dijamanata“ po svemu sudeći se ubrzano razvija. „Algordanca“ je proširila svoje tržište u dvadeset zemalja, uključujući i šest zemalja izvan Evrope. Naročito su popularni u Japanu, odakle dnevno stižu od dve do četiri urne za obradu.

Brz tempo života savremenog sveta čini ovu vrstu usluga potrebnijom. Kako ljudi sve manje vremena provode u svojim domovima, održavanje grobova zaista postaje otežavajuće. Pored toga, iako je kremiranje popularno, u mnogim zemljama postoje specijalne dozvole neophodne da bi se urna prenela preko granice.

Iako mnogi naručuju ovu vrstu usluge tek nakon smrti svojih voljenih, Rinaldo Vili iz kompanije Algordanaca navodi da mnogi to čine još dok su živi. Čak mogu da plate i nešto novca unapred preko svog osiguranja što će im ispuniti želju da postanu dijamanti… zauvek.