Umiranje štampe u Nemačkoj

Decenijama su kolporteri raznosili novine u cik zore, a za porodičnim doručkom se čulo šuškanje novinskog papira. Novine su bile svakodnevni pratilac, prvi izvor informacija. Termini održavanja buvljih pijaca, vremenska prognoza, dežurne apoteke, nauka, sport, prospekti samoposluga – sve se moglo naći u presavijenim svežnjevima papira. Ali, prošlog septembra, bankrotirao je nirnberški dnevni list „Abendzajtung“, najstariji nemački bulevarski list, osnovan 1919. Sada slična sudbina preti jednom od najuglednijih dnevnih listova sa velikom tradicijom – „Frankfurter rundšau“.

„Frankfurter rundšau“ je insolventan

„Frankfurter rundšau“, doduše, još uvek izlazi, iako je objavio insolventnost, ali izgledi za budućnost nisu baš sjajni. Naposletku, deoničari javno govore o „stalnim, velikim gubicima“. Sledeći kandidat za bankrot moglo bi po mišljenju stručnjaka biti nemačko izdanje „Fajnenšl tajmsa“. Da li će se u doglednoj budućnosti za doručkom ili na putu za posao i dalje čuti šuškanje novina? Da li novine u Nemačkoj imaju budućnost?

„Ne verujem da će branša umreti“, kaže stručnjak za novinske medije Ginter Rager. Ali poteškoće su znatne. Za deset godina branša sigurno neće izgledati kao sada“.

Rager je bio univerzitetski profesor novinarstva i naučno se bavio trendovima u novinskoj branši. Sada je u penziji i pretplatio se na tri dnevna lista. On smatra da mlađi nerado čitaju novine: „Ne izgleda tako kao da će u doglednoj budućnosti biti pronađen recept po kojem bi mladi ljude ponovo zagrejali za dnevne novine, i pretplaćivali se na njih“. Podmladak u starosnoj dobi između 14 i 29 godina mnogo manje čita novine u odnosu na generaciju svojih roditelja. Čitaoci se sele u internet. Za novinsku branšu je još veći problem da se u istom smeru uputila i reklamna branša.

Savez nemačkih novinskih izdavača nije pesimističan. Ipak, portparolka rog Saveza Anja Paskvaj priznaje da ni oni ne mogu znati kako će branša izgledati u budućnosti, pošto se nalazi usred transformacije.

Novine za sladokusce i ljubitelje

Uprkos neizvesnosti, ona smatra da će branša opstati: „Kada razmišljamo o nemačkim novinama za deset, dvadeset ili trideset godina, onda pretpostavljamo da će još uvek postojati štampane novine koje će se prodavati i biti čitane“. Ana Paskvaj dodaje da će verovatno na jednoj strani postojati birani štampani proizvodi za elitu, koji će biti skupi, a sa druge strane, masovne, jeftine ili čak besplatne novine za masu ljudi koji metroom idu na posao.

Ruger razmišlja slično: „Na osnovu podataka i razvoja koji pratim, mislim da će znatan deo čitalaca biti regrutovan iz obrazovanijeg sloja stanovništva, koji će sebi moći da priušti štampane novine i koji neće želeti da se informiše samo putem interneta“.

Visoka politika i mali džeparoši

„Frankfurter rundšau“ verovatno neće imati udela u toj budućnosti. Međutim, stručnjaci smatraju da za bankrot postoje i razlozi u samoj novinskoj kući. Na primer, ove novine su htele da istovremeno imaju i savezni i lokalni format, a to je skupo. „I dalje ćemo pisati o visokoj politici i o malim džeparošima“ – to je parola zabrinutih radnika.

Ironija sudbine je, da je nevolja pogodila novine sa dugom tradicijom i nivoom. Čak se list bolje nego neki drugi preorijentisao na internet. Međutim, rukovodstvo novina naručilo je stručnu analizu ekonomičnosti eventualnog nastavljanja izlaženja samo u elektronskoj formi. Nalaz je nedvosmislen – to se ne isplati.

„To nije dobar dan za našu demokratiju“

Veliki konkurenti ovog lista, na primer, „Franfurter algemajne cajtung“, izrazili su saosećanje sa uzdrmanom novinskom kućom. Čak je lično izdavač napisao u uvodniku: „Kada se ugasi i poslednja pristojna novina, ostaće samo još brbljanje“.

U dnevnom listu „Tagescajtung“, koji je takođe levo orijentisan kao i „Frankfurter rundšau“, glavna urednica Ines Pol je napisala: „Juče nije bio dobar dan za našu demokratiju, koja živi tako što je štiti kritičko novinarstvo. 'Frankfurter rundšau' je prvi list visokog kvaliteta u Nemačkoj koji je objavio bankrot. Ali neće biti i zadnji“.

U Nemačkoj još uvek postoji 1532 lokalna izdanja novina, 330 novinskih kuća, 130 redakcija. Novinsko tržište je najveće u Evropi, i peto po veličini u svetu. Uprkos tome, šuškanje jutarnjih novina uz kafu je i u Nemačkoj sve tiše.

Autori: Hendrik Hajnce / Dragoslav Dedović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković