Umrla Marija Šel

«Zvezda postaje glumac koji na publiku ostavi utisak već pri prvom nastupu, tako da mu ime ostane zapamćeno. Onda gledaoci još jedanput odlaze da vide tog glumca. Treći put iza njega već stoji industrija, jer on onda donosi novac.» To su reči Marije Šel, nemačke glumice koja je na svojim filmovima zaradila mnogo. Već u šesnaestoj godini se našla pred filmskim kamerama. Bilo je to 1942.

Marija Šel je bila prototip glumice jakih osećanja, najčešće pokazivanih izrazom lica, često u tišini, u dugim kadrovima lica. Takoreći je uvek glumila ženu osuđenu na patnju, anđeoskog izgleda, plavušu nežnih uvojaka i mekih plavih očiju koje pogledom diraju duboko u srce.

Mrija Šel je bila veoma omiljena i zahvaljujući ulozi «osetljive duše» u filmskih hitovima pedesetih godina. Zajedno sa glumcem Diterom Boršeom glumila je u svojevremeno u najgledanijim filmovima u Neamčkoj i Austriji, «Doktor Hol» i «Doćiće dan». Ni manje ni više nego osam nagrada Bambi je odnela Marija Šel. Možda su najuspešniji tada bili filmovi «Do viđenja» i «Dnevnik zaljubljenice.» Ostaje u sećanju i njena uloga u filmu «Osmesi i suze», pa u filmu «Srećna porodica».

Marija Šel je rođena 1926 u Beču. Otac joj je bio švajcraski pisac, Herman-Ferdinand Šel. A majka, Margarete Noe fon Nordberg, bila je poznata glumica. Porodica je dugo živela u Cirihu. Deca, Marija i Maksimilijan, su imali odlične uslove da se i psihološki približe umetnosti. Nije ni čudo što su oboje postali veoma istaknuti glumci. Iako je Marija pošla u trgovačku školu, rano je sledila uzor svoje majke. Postala je glumica. A posle uspeha u filmu «Poslednji most» je prešla i u Holivud.

I Marija Šel je u Holivudu bila nsrećna. Privatan život Marije Šel u Holivudu je bio više nego isprazan. Nerazumana ulaganja finansijskih sredstava, sticana visokim zaradama, su donela velike finansijkse probleme. Očigledno Marija Šel nije bila rođena za biznis. Sve što je umela, bila je gluma. Posledice života i rada u Holivudu su ostale duboke rane. Pre petnaestak godina je bila u najtežoj životnoj krizi, u teškim depresijama. Pokušala je i samoubistvo, uzimanjem prekomerne doze tableta.

Marišja Šel je prevashodno bila nsrećna u braku. Dva braka su joj bila neuspešna. Njene uloge u filmovima, najčešće nsrećno zaljubljene žene, su bile, zapravo, deo njene stvarnosti.

Marija Šel ostaje fenomen nemačke kinematografije. Glumica koja je svoju autentičnost zadržala do kraja. Možda nam u sećanju ostaje najviše njena uloga u filmu Lukina Viskontija «Bele noći», koji je i adaptacija istoimene povesti Dostojevskog.

Ostaje nam svakako u sećanju i film njenog brata Maksimilijana Šela, posvećen sestri, «Moja sestra Marija». Taj film, koji otvoreno iznosi životopis zvezde, njen uspon i pad, ujedno nosi u sebi i atmosferu klime u kulturi Austrije, duha u secni teške prošlosti koja i te kako sprečava lako disanje.