Umro Ingmar Bergman
3. avgust 2007.
Ingmar Bergman je celog života hteo da bude čovek koji postavlja pitanja. Čovek koji se pita o smislu života, o ljudskom karakteru i psihologiji, o osećanjima. Zvali su ga notornim skandinavskim mudrijašem , govorili da u svojim filmovima stalno bavi propašću sveta. Bergman je to opovrgavao.
Vera je bila nešto što je Ingmara Bergmana pratilo od kolevke. Rođen 14. jula 1907. godine u švedskoj Upsali kao srednji sin u svešteničkoj porodici, vaspitan je strogo religiozno. Ljubav prema pozorištu otkrio je vrlo rano. Priključio se bio jednoj studentskoj pozorišnoj družini, kasnije postaje asistent režije. Ubrzo shvata da privlači film
Medjunarodni uspeh postiže dramama na temu odnosa muškaraca i žena, naprimer Osmehom letnje noći, filmovima koji su bili i komični. Taj fenomen ga je bio iznenadio
«Bio sam zatečen smehom publike. Već tada, 1953. zbog straha od reakcija skoro nikad nisam išao na premijere. I na premiejri filma «Lekcija iz ljubavi» čekao sam nervozan u foajeu bioskopa.. I onda sam odjednom čuo kako se publika smeje. Prvi put u životu ljudi su se smejali nečemu što sam ja napravio.»
Krize u ljubavnim odnosima, porodične drame, usamljenost, strah...to su bile teme koje su dominirale u filmovima Ingmara Bergmana. One su mu i donele svetsku slavu.
Srednjovekovnom legendom «Sedmi pečat» 1957. je osvojio je Srebrenu palmu u Kanu. Bio je to apokaliptičan film. Parabola u kojoj vitez igra šah sa smrću stavljajući na kocku sopstveni život.
Ingmar Bergman se ženio pet puta. Ima devetero dece. Javnosti je najpoznatija njegova veza sa glumicom Liv Ullman s kojom je od 1965. do 1970. živeo u divljem braku.
Svoj poslednji film Bergman je snimio 1982. godine, «Fani i Aleksander». Usledilo je nekoliko televizijskih produkcija rad u pozorištu.
Ingmar Bergman je bio obuzet temom smrti - lično ali i u svojim filmovima. Posao i život nije nikada ni odvajao.
Odavno se u svojim mislima navikao na činjenicu da će kadtad umreti:
«Smrt je za mene celog života bila realnost, svakoga dana, otkad znam za sebe. Pre 40,50 godina plašio sam se umiranja, smrti, a strah od smrti. To je nestalo. Sada samo želim da izbegnem bolove i debilnost.»
Ingmar Bergman je umro u miru i bez straha – rekao je njegov zet, književnik Henig Mankel oženjen Bergmanovom ćerkom Evom. Znao je da će umreti – kaže Mankel, ali se i kod Bergmana, kao kod svih snažnih ličnosti do kraja vodila borba izmedju volje za životom i volje za smrću.
Na samom kraju je bio sam – niko nije bio uz njega ,jer je bio miran ,bez bolova, svestan kao i svi oko njega, da će umreti.