Unosne reči zločinca

Jozef Gebels je bio Hitlerov ministar propagande. On je vodio dnevnik. Njegove zabeleške otkrivaju dosta toga o unutrašnjem životu nacističkog režima. Profesor istorije Peter Longerih, koji ima katedru u Londonu, ubacio je u svoju biografiju Jozefa Gebelsa i citate iz dnevničkih zapisa Hitlerovog ministra propagande. To je bilo 2010. godine. Izdavačka kuća „Rendom haus“ koja je objavila biografiju odbija da isplati tantijeme. Pravni zastupnik izdavača Rajner Drezen kaže: „Da platimo naslednicima ratnog zločinca? Nikada!“

No, upravo to traži Kordula Šaht, kojoj je poverena uprava pravnim nasleđem Gebelsa. Pošto londonski izdavač nije platio, uprkos prethodno postignutom dogovoru, podnela je tužbu. Sud u Minhenu je presudio u njenu korist. Londonska izdavačka kuća bi morala da objavi koliko je zaradila na Gebelsovoj biografiji. Izdavač je uložio žalbu.

Reči zločinca na prodaju?

U utorak (23.4.) je završena još jedan etapa parnice. Minhenske sudije su potvrdile da je moguć pravni lek, dopustivši žalbu izdavača. Sada će sledeća instanca odlučiti da li se „reči jednog od najvećih zločinaca u istoriji mogu komercijalizovati“. Presuda se očekuje devetog jula. Kordula Šaht je ćerka Hitlerovog ministra privrede Hjalmara Šahta. Ona sebe smatra zakonitim naslednikom Gebelsovog književnog nasleđa. „Rendom haus“ je predložio da prebaci između šest i deset hiljada evra jednoj fondaciji koja čuva sećanje na holokaust. Taj predlog je Kondula Šaht, prema rečima Drezena, odbila.

Uskoro će svako moći da slobodno štampa

Rajner Drezen smatra da osim moralnih postoje i drugi razlozi da se ne plati: „Gebels je 1936. postigao usmeni sporazum sa izdavačkom kućom 'Eher ferlag' o posmrtnom objavljivanju dnevničkih zapisa“. To je bila izdavačka kuća nacističke stranke, u njoj je objavljen i Hitlerov „Majn kampf“. Sva prava je posle rata preuzela nemačka savezna država Bavarska. Stoga Drezen smatra da nasleđem Gebelsa ne raspolaže Kordula Šaht, već bavarski ministar finansija Markus Zeder, dodajući da su po tome svi zahtevi neutemeljeni, ali i da je Bavarska decenijama odugovlačila sa rešenjem ovog pitanja.

Sedamdeset godina posle smrti autora, svako može da objavi njegovo delo bez nadoknade. U Gebelsovom slučaju taj rok ističe ove godine – on se ubio 1. maja 1945. Ipak, Drezen se ne ustručava od dovođenja pravnog spora do kraja: „Gebelsova porodica decenijama zgrće novac na osnovu korišćenja citata. I svi plaćaju. Niko da kaže, e sad ću to isterati na čistac“.