Upravitelji beogradske varoši

Od 63 "gradonačelnika" koji od 1839. upravljaju srpskom prestonicom najmanje je onih koji su rođeni u Beogradu. Bilo je tu gradonačelnika iz Šapca, okoline Kragujevca, Trešnjevice, Zemuna, Valjeva, Zaječara, stare Kanjiže, Knića, Vlaškog polja, Požarevca, Užica, Nevesinja, Jagodine...

Ipak, prvi čovek na čelu prestonice bio je rođeni Beograđanin. Ilija Čarapić, sin proslavljenog vojskovođe iz Prvog srpskog ustanka Vase Čarapića, rođen je 1792. godine u Belom potoku, u podnožju Avale. Učestvovao je u ustaničkim borbama, a posle sloma ustanka nastanio se prvo na Bežaniji, a zatim u Surčinu.

Žene gradonačelnici

165 godina kasnije, Beograđani su, prvi put, prvog čoveka grada birali neposredno, kada je na čelo prestonice došao Nenad Bogdanović kao kandidat Demokratske stranke. Njegov mandat je prekinut bolešću i smrću.

Slobodanka Gruden je bila prva žena gradonačelnik. Rođena je u Beogradu, završila Medicinski fakultet i magistrirala transfuziologiju.

Na sreću, nije bila jedina žena na čelu Beograda. Radmila Hrustanović je druga. Na ovu funkciju došla je 2001. godine. Ona je takođe Beograđanka, advokat po profesiji, a bila je direktor televizije Studio B.

Prvi posleratni gradonačelnik Beograda bio je Mihailo Ratković, po zanimanju stolar. Branko Pešić je bio najpopularniji i najduže se zadržao na funkciji. Pešić je, kako legenda kaže, jednog dana Josipa Broza Tita uhvatio pod ruku i pokazao mu šta sve nedostaje gradu. Za vreme njegovog mandata "izgrađeno je pola Beograda". Zanimljivo je da je pred kraj Pešićeve karijere jedan od članova njegovog kabineta bio i Slobodan Milošević, kojem je to bio prvi posao u politici.

Nevesinjska puška u Beogradu

Svaki gradonačelnik se trudio da ostavi svoj pečat. "Beograđanka", "Gazela", sportski centri, saobraćajne petlje, su pečat koji je Beogradu ostavio Branko Pešić. Centar Sava je izgrađen za vreme Živorada Kovačevića. U to vreme je izgledao kao svemirski brod. Knez Mihajlova je asocijacija na Aleksandra Bakočevića.

Arhitekta Bogdan Bogdanović pamti se po belom šalu i po tome što je savetovao Beograđane da potkazuju komšije koje ne štede struju, zbog čega je izgubio moralni kredibilitet. Milorad Unković je, u vreme martovskih demonstracija 1991. dopustio da tenkovi izađu na ulice. "Vlast ima pravo da se brani. Armija deluje kad je ugrožen glavni grad", govorio je Unković koji je iz grada u kom se slavi Nevesinjska puška.

A onda je došao 5. oktobar

Nebojša Čović, poslednji socijalistički gradonačelnik, ostaće upamćen kao jedan od organizatora kontramitinga 1996. koji je mogao da dovede do krvoprolića. Čović je bio borac protiv uličnih tezgi, dilera i pornografskih slika u izlozima trafika. Trinaesti (baksuzni) gradonačelnik bio je Zoran Đinđić, koji je posle sedam meseci smenjen, jer se raspala koalicija "Zajedno". Đinđić je skinuo petokraku sa zgrade Skupštine Beograda kada je postao prvi “nekomunistički” gradonačelnik posle 1945. godine.

Vojislav Mihailović, unuk Dragoslava Draže Mihailovića, ostaće zapamćen po tome što je ostavio otvoren prostor za mnoge zloupotrebe, a što je dovelo do neviđenog fijaska SPO-a. A onda je došao 5. oktobar i nešto posle 23 sata na funkciju gradonačelnika Beograda došao je Milan St. Protić.

Posle Protića na mesto gradonačelnika došla je Radmila Hrustanović, koja je bila druga žena na toj funkciji. Posle izbora 2004. se povukla, a za gradonačelnika je izabran Nenad Bogdanović.

Najkraće su na funkcijama ostali Miloš Minić i Slobodanka Gruden, a najduže Branko Pešić.

Danas u podne na Kalemegdanskoj terasi Beograd je, potpisivanjem koalicionog sporazuma između radikala, narodnjačke koalicije i koalicije oko SPS-a, dobio novog kandidata za gradonačelnika u liku i delu Aleksandra Vučića.

O njegovom upravljanju ćemo tek govoriti.

 

Gradonačelnici Beograda

Ilija Čarapić, 7. 5. 1839 - 27. 5. 1840.
Miloš Bogićević, 28. 5. 1840 - 24. 9. 1840.
Mladen Žujović, 25. 9. 1840 - do kraja 1841.
Stojan Delimirković, 1855.
Marko Stojković, 1861 - 1862.
Jovan Smiljanić, 1865 - 1866.
Gligorije Jovanović, 1866.
Mihailo Terzibašić, 6. 9. 1866 - 14. 9. 1867.
Jovan Nikolić-Čokojić, 14. 9. 1867 - 1868.
Vasilije Ivanović, 1868.
Gligorije Jovanović, 1868.
Aćim Čumić, nekoliko meseci 1869.
Arsa Lukić, 27. 12. 1869 - april 1871.
Aleksa Đurić, 10. 6. 1871 - 31. 12. 1872.
Dimitrije Popović, 30. 3. 1872 - avgust 1878.
Aleksa Stevanović, avgust 1878 - oktobar 1879.
Živko Karabiberović, oktobar 1879 - 1. 8. 1884.
Vladan Đorđević, 1. 8. 1884 - 10. 8. 1885.
Mihailo Bogićević, 4. 4. 1886 - 4. 2. 1887.
Svetomir Nikolajević, 7. 3. 1887 - 1. 9. 1887.
Živko Karabiberović, 1. 9. 1887 - 30. 12. 1889.
Nikola Pašić, 30. 12. 1889 - 14. 1. 1891.
Milovan Marinković, 26. 5. 1891 - 22. 11. 1892.
Petar Tatić, 23. 11. 1892 - 2. 4. 1893.
Milovan Marinković, 6. 4. 1893 - 12. 5. 1894.
Mihailo Bogićević, 14. 5. 1894 - 8. 11. 1896.
Nikola Stevanović, 5. 12. 1896 - 31. 12. 1896.
Nikola Pašić, 10. 1. 1897 - 13. 11. 1897.
Nikola Stevanović, 13. 11. 1897 - 14. 11. 1899.
Antonije Pantović, 20. 11. 1899 - 13. 4. 1901.
Milovan Marinković, 28. 5. 1901 - 6. 11. 1902.
Nikola Stamenković, 28. 3. 1903 - 11. 8. 1903.
Kosta Glavinić, 20. 8. 1903 - 20. 11. 1907.
Velisav Vulović, 1. 1. 1908 - 10. 10. 1909.
Kosta Glavinić, 11. 4. 1910 - 21. 9. 1910.
Ljubomir Davidović, 24. 10. 1910 - 19. 1. 1914.
Đorđe Nestorović, 1. 2. 1914.
Mihailo Marjanović, početak 1919 - novembar 1919.
Kosta Jovanović, 9. 11. 1919 - 25. 8. 1920.
Filip Filipović, 25. 8. 1920.
Đoka Kara-Jovanović, 2. 9. 1920 - 3. 3. 1921.
Dobra Mitrović , 9. 3. 1921 - 12. 3. 1923.
Mihailo Marjanović, 22. 8. 1923 - 6. 1. 1925.
Kosta Kumanudi, 22. 8. 1926 - 18. 2. 1929.
Miloš Savčić, 14. 2. 1929 - 23. 5. 1930.
Milan Nešić, 23. 5. 1930 - 12. 5. 1932.
Milutin Petrović, 12. 5. 1932 - 5. 1. 1935.
Vlada Ilić, 10. 1. 1935 - 13. 9. 1939.
Vojin Đuričić, 13. 9. 1939 - 20. 6. 1940.
Jevrem Tomić, 20. 6. 1940 - 12. 4. 1941.
Ivan Milićević, 12. 4. 1941 - 19. 6. 1941.
Milosav Stojadinović, 19. 6. 1941 - 11. 9. 1941.
Dragi Jovanović, 11. 9. 1941 - 3. 10. 1944.
Mihajlo Ratković, 1944 - 1947.
Ninko Petrović, 1947 - 1951.
Đurica Jojkić, 1951 - 1954.
Miloš Minić, 1955 - 1957.
Đurica Jojkić, 1957 - 1961.
Milijan Neoričić, 1961 - 1964.
Branko Pešić, 1964 - 1974.
Živorad Kovačević, 1974 - 1982.
Bogdan Bogdanović, 1982 - 1986.
Aleksandar Bakočević, 1986 - 1990.
Milorad Unković, 1990 - 1993.
Dr Slobodanka Gruden, 1993 - 1994.
Mr Nebojša Čović, 1994 - 1997.
Dr Zoran Đinđić, 21. 2. 1997 - 30. 9. 1997.
Vojislav Mihailović, 22. 1. 1999 - 5. 10. 2001.
Dr Milan St. Protić, 5. 10. 2000 - 20. 3. 2001.
Radmila Hrustanović, 1. 6. 2001 - 3. 10. 2004.
Mr Nenad Bogdanović, 3. 10. 2004 - 27. 9. 2007.