Uskrs kod Lužičkih Srba

Remo Fajlec je Lužički Srbin koji već 15 godina živi u Bavarskoj. U vreme Uskrsa uvek odlazi kući u Lauzic.

"Upravo na Uskrs kada je uskršnje jahanje na kome sam već učestvovao. Ako se nadjem u publici uvek se pitam zašto nisam došao sa konjem.”

Uskršnje jahanje je najpoznatiji uskršnji običaj Lužičkih Srba. Stotine gledalaca na uskršnju nedelju stoje na krajevima ulica katoličkih sela izmedju Baucena i Kamneca kako bi doživeli jedinstvenu predstavu. Tako je i u Milticu. Cela porodica Kovar sa posetiocima čeka na početak uskršnjeg jahanja.

Dok čekaju ljudi razgovaraju:

”Lepo što se ovaj običaj zadržao”

"Neko vreme u vreme DDR nije bilo populularno, ali se posle povratilo."

U vreme DDR jednostavno nije bilo dovoljno konja, ali posle nemačkog ujedinjenja 1990 tradicija se nastavila. Uskršnje jahanje je veoma stari običaj sa jasnim paganskim poreklom. Stara tradicija je izdržala zub vremena i kada je u pitanju uskršnje pevanje.

Uzimanje vode na uskrs je ritual plodnosti koji se takodje zadržao kod Lužičkih Srba. Mlade žene jutrom na Uskrs potajno idu na reku i zahvataju vodu.

" Voda donosi lepotu i zdravlje. Ne sme se pričati kada se ide na vodu jer se neće ostvariti želje. Ovaj običaj upražnjavaju devojke koje priželjkuju lepog partnera.”

Drugi običaji kod Lužičkih Srba su uskršnje sviranje, pucanje u noći izmedju velikog petka i subote, kotrljanje jaja.

Pred Uskrs se sastaje cela porodica da farba jaja. Uskršnja jaja su bogato ukrašeni umetnički radovi na kojima se satima radi.

”Postoje različite tehnike. Najčešća je tehnika sa voskom. Jaja se sa vrućim voskom ukrase i stave u posudu sa bojom, tako se dobijaju nijanse od svetle do tamne. Na kraju se jaje premaže voskom i dobija se šareni poklon za kumove i prijatelje.”