Uspešna ruska TV-propaganda

Kada su se Angela Merkel, Fransoa Oland i Petro Porošenko na ukrajinski Dan nezavisnosti kratko sastali u Berlinu, televizija „Rosija“ je odmah na početku vesti prikazala muškarca koji prilikom dolaska ukrajinskog predsednika na ruskom uzvikuje: „Porošenko je fašista“. Ostalo je pitanje ko je taj muškarac. Ipak, to se uklapa u način na koji radi ruska televizija: Tamo se skoro svakodnevno govori o navodnim fašistima u Ukrajini. Ono što je takođe tipično u tom prilogu jest suptilna, cinična kritika ukrajinskog predsednika. Televizija očigledno polaže na to da Porošenka prikaže kao nevažnog gosta. Novinar takođe osuđuje to što na sastanak nije pozvan ruski predsednik Vladimir Putin.

„Propaganda tvrdi da su na vlast u Ukrajini došli nacionalisti, ultranacionalisti i radikali koji prete Rusima na istoku Ukrajine i zbog toga su vlastodršci u Rusiji obavezni da se brane“, rekao je još 2014. godine u intervjuu za DW ruski istraživač javnog mnjenja i sociolog Ljev Gudkov. Ta izjava i danas je tačna. Na ruskoj televiziji stalno se uočava ista mustra: televizijske slike o ratu u Donbasu često su brutalne i dramatične, ali pokazuju samo kako ukrajinska vojska puca. Pucnjava separatista konsekventno se ignoriše. Izgleda kao da se želi da se pokaže da su oni ti koji štite stanovništvo.

Tipična je i antiamerička linija. Za svu nesreću su po pravilu krivi Amerikanci, a zemlje kao recimo Nemačka ili Francuska, s obzirom na sankcije Rusiji, važe kao saveznici SAD. Za to vreme Rusija i njeni vojnici, a pre svih ruski predsednik, slave se kao patriote. Putina često prikazuju kao heroja, kao nedavno kada je prilikom posete Krimu, koji je Rusija anektirala, zaronio u podmornici.

„Rusija se mora zakleti na rat“

Ruska propagandna mašinerija, čini se, ostvaruje svoj cilj: nakon aktuelnih istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo Nezavisni instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Levada“, oko polovine Rusa veruje da se na televiziji pružaju „brojne korisne i objektivne informacije“. Svaki peti Rus je zato mišljenja da televizija pokazuje „potpunu i objektivnu sliku dešavanja“. Rezultat istraživanja koje je sprovedeno u avgustu, ne čudi Kristijana Mira, šefa nevladine organizacije „Reporteri bez granica“. „Rusija se mora zakleti na rat. Mediji igraju važnu ulogu“, kaže Mir. Televizija kao medij je, prema anketi Fondacije za javno mnjenje, za skoro 90 odsto ruskog stanovništva izvor informacija broj jedan.

Sasvim u stilu Kremlja je, recimo, ukrajinski filmski stvaralac Oleg Senzov u ruskim vestima označen kao „terorista“. On je navodno podmetnuo vatru u prostorijama proruske stranke na Krimu i planirao je da digne u vazduh Lenjinovu statuu u Simferopolju. Zbog toga je Senzov osuđen na 20 godina zatvora. Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava s druge strane, smatraju da je režiser politički zatvorenik i kritikuju presudu. Senzov sam opovrgava optužbe i govori o mučenju u zatvoru. O svemu tome u prilogu televizije „Rosija“ se ne govori, govori se samo o presudi zbog planiranog terorističkog napada.

Često se na ruskim televizijama ispriča samo pola istine, kaže Kristijan Mir. „Ali mi uočavamo da su pojačane istinite laži“, kaže Mihr, koji je i sam dugo vremena živeo u Rusiji. Mirov „omiljeni primer“, kako to on pomalo ironično kaže, jeste izvesni Andrej Petkov ili Pečov, koji je u aprilu 2014. godine intervjuisan na ruskoj televiziji. Tri televizije pokazale su slične slike istog muškarca u bolnici sa povezom na nosu, ali on je stalno pričao drugu priču. Petkov je u ruskoj televiziji „NTW“ bio nemački špijun koji je podržavao dešavanja na Majdanu, a na televiziji „Rosija 1“ Ukrajinac koji je želeo da demonstrira protiv sopstvene vlade i pri su ga napali neonacisti. U prilogu jedne televizije on je na Krimu bio hirurg koji je želeo da pruža pomoć i pri tom su ga napali fašisti. „Takvih primera je mnogo“, kaže Mir.

Zbunjivanje „mešavinom istina“

Bivša dopisnica nemačkog ARD-a za Rusiju Ina Ruk o taktici ruske propagande kaže: „Ruska državna televizija govori otvoreno o informativnom ratu – i ruska propaganda pravi svojevrsnu mešavinu brojnih istina. Toliko je različitih teorija o obaranju aviona MH17 ubačeno u igru da iznervirani čitalac na kraju više ne veruje ni u jednu“. Avion Malezija erlajnza je u julu 2014. godine leteo iznad istočne Ukrajine kada je srušen. Okolnosti rušenja još uvek nisu razjašnjene. U toj nesreći život je izgubilo svih 298 putnika i članova posade. U Rusiji su se mogle čuti teorije da je ukrajinska vojska zapravo želela da obori avion u kojem se nalazio Putin. Na ruskoj televiziji „Rosija“ navodi se da ljudi u avionu još uoči poletanja nisu bili živi i da se krivica može pripisati samo separatistima. Takođe se govorilo i o bombi u avionu.

U izveštaju „Reportera bez granica“ pod nazivom „Kremlj na svim kanalima – kako ruska država upravlja televizijom“, govori se o „dugoročnom, sistematskom koordiniranju televizijom“. Taj izveštaj koji je objavljen pre dve godine, aktuelan je i danas. „Od njegovog objavljivanja propaganda na ruskoj televiziji postala je još gora“, ocenjuje šef „Reportera bez granica“ Kristijan Mir za DW.

Veliki televizijski kanali sa nacionalnom frekvencijom danas pripadaju ili državnom medijskom holdingu ili oligarsima i koncernima koji su bliski Kremlju. Tome bi trebalo dodati „RT“, nekadašnja „Raša tudej“. koja emituje program za inostranstvo, a koju finansira Kremlj. Ta tv-stanica emituje program na različitim jezicima i raspolaže budžetom od oko 15,4 milijardi rubalja (oko 263,2 miliona evra) za 2015. godinu – kako je saopštila sama televizija u januaru ove godine. Prema Mirovim informacijama, osim televizije „Dožd“, nezavisnih medija više nema, niti onih koji su kritični kada je reč o vladi. Ali ta televizija može da se prati samo preko interneta, nakon što ju je 2014. godine skinuo sa programa najveći ruski kablovski operater.