Uspeh desnice u levičarskom bastionu

Uspeh Alternative za Nemačku na istoku zemlje otreznio je mnoge. Reporterka DW obišla je istočnoberlinsku četvrt Marcan gde je, ipak, pobedila Levica. Zašto je ovde svaki peti građanin zaokružio AfD?

Devojčica u ružičastom kaputu vozi bicikl preko travnjaka. Oko nje su betonski stambeni blokovi, sivi kao jesenje nebo nad Berlinom. Uz široki bulevar, tako tipičan za bivši Istok, ostao je samo jedan predizborni plakat. Na njemu reklama za neonacistički NPD koji traži ponovno uvođenje smrtne kazne. Taj krajolik je  Marcan-Helersdorf, istočno predgrađe Berlina. Hipsterski melting pot, po kojem je poznat glavni grad Nemačke, kao da je u nekom drugom univerzumu.

U ovom kraju je kandidatkinja Levice Petra Pau osvojila direktni mandat za Bundestag – peti put zaredom. Ali ovo je takođe deo glavnog grada u kojem je Alternativa za Nemačku (AfD) prošla bolje nego drugde. Svaki peti birač je glasao za njih.

„Šta smo očekivali?“, pita se jedan sredovečni muškarac, dok pred prodavnicom dovršava cigaretu. „Oduvek sam mislio da različite kulture ne pripadaju zajedno. Ideju da Evropljani moraju da prave kompromise sa muslimanima – ne znam da li smem ovako da se izrazim, ali baš me briga – to mnogi ljudi ne razumeju. Ne razumem ni ja.“

Važno mu je, međutim, da naglasi da nije glasao za AfD. „Dopadaju mi se delovi njihove politike, ali ima previše desničara. To je to. Ako ne pazimo, mogli bi da postanu stranka kakve smo viđali ranije – 1933. godine.“

„Njih je toliko mnogo“

U ovom kraju je Levica izgubila oko sedam odsto glasova koji su otišli desničarskoj AfD. „Ljudi se nekako osećaju zapostavljeno ovde“, kaže jedan starac, dok ga žena požuruje da uđe u automobil. Povrh briga zbog malih penzija i sve skupljih kirija došla je odluka da Nemačka primi više od milion izbeglica.

„Šteta što AfD nije pobedio“, kaže Roni, mladić odeven u trenerku. „Kao što kaže njihov plakat – tolerancija mora da ima granice. Nemam ništa protiv potražilaca azila. Ali dajte da se uozbiljimo – njih je toliko mnogo i to samo u Marcanu i sličnim siromašnim krajevima“, kaže Roni pre nego što odlazi preko parkinga ispred supermarketa.

Na vidiku nema nikoga ko bi izgledao kao stranac, osim Vijetnamca koji iza prodavnice prodaje švercovane cigarete pa se trudi da bude neupadljiv. No u četvrti Marcan je smešteno oko 3.000 izbeglica, i to prema podacima iz prošle godina. To je oko 6,5 odsto svih potražilaca azila koji su završili u Berlinu. A ovaj kraj jeste siromašan – lokalne vlasti su pre dve godine objavile da u Marcanu 23 odsto ljudi živi od nekog vida socijalne pomoći, dok je prosek u Berlinu ipak nešto niži mada takođe visok – 19 odsto.

Povezani sadržaji

Bjorn Tilebajn, Levica

Partija Levice upravo se koncentriše na socijalna pitanja. To joj je godinama donosilo bolje rezultate na siromašnijem istoku glavnog grada i cele Nemačke. Sada se na to tržište populističkim parolama umešao AfD. „Mnogi ljudi ovde žive teško i misle da AfD ima nešto da im ponudi“, kaže Bjorn Tilebajn iz lokalne Levice. „Pokušali smo da objasnimo ljudima da to nije tačno.“

„AfD se ne zalaže za socijalnu jednakost, naprotiv“, kaže on. „Moja stranka je pokušala da u prvi plan političkih diskusija istakne jasan socijalni program, ali to je nažalost ostalo u senci diskusije o migraciji i azilu. Nama će socijalna pravda uvek biti najvažnija, a ljudima neće biti ništa bolje samo ako ovde imamo manje izbeglica.“

„Mnogo emocija, malo razuma“

Nešto dalje niz ulicu je smeštena Žanet Auriht, lokalna kandidatkinja AfD koja je bila druga po direktnim glasovima u ovoj izbornoj jedinici. „Naravno da moramo pomoći izbeglicama – ljudima koji stvarno beže od rata – AfD je to uvek govorio. Ali ne možemo primiti milion ekonomskih migranata, to ne ide“, kaže ona. „Godinama nema novca za nove škole, infrastrukturu, zatvaraju se biblioteke, javni bazeni se ne renoviraju… Nikada nema novca, a sada ga odjednom ima za migrante. To je teško objasniti ljudima na ulici, a i ja se pitam otkud sada tolike pare.“

Žanet Aurih, AfD

Auriht smatra da i komunistička prošlost ovog dela grada i zemlje igraju ulogu. „Pre samo 30 godina smo postali deo slobodne demokratske zemlje, u kojoj imamo pravo glasa. Tako da partijska lojalnost nije previše jaka. Takođe, mislim da se ljudi dobro sećaju vremena DDR gde su morala da se slede uputstva nadmoćnog patrona iz Moskve, a sada to ljudi povezuju sa EU. O mnogim stvarima se odlučuje u Briselu umesto u Berlinu i to uznemirava ljude.“

Zaboravljeni od strane političara – u tome bi većina stanovnika Marcana mogla da se složi. Da li će AfD zastupati njihove interese? Tu se već ne slažu. Jedan penzioner na lokalnoj pijaci seća se i vremena nacizma, a većinu života proveo je u komunizmu. Užasava ga uspon radikalne desnice. „Većina onih koji su glasali za AfD je protiv nečega, a ne za nešto. Mnogo je tu emocija, malo razuma.“

Jedan od najvećih zadataka sledeće nemačke Vlade biće da konačno obrati pažnju. Da oslušne i čuje šta se dešava između supermarketa i pijace u četvrti Marcan i mnogim drugim, gde žive zapostavljeni ljudi, novi glasači desnice.

Trenutno na programu
01:50 min
Politika | 02.10.2017

Niko neće da sedi pored AfD-a

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji

Evropa | 05.02.2018

Beton u glavama

Evropa | 23.09.2017

Bitka za aerodrom

Pratite nas