Uspon ekstremne desnice u Evropi

Marin Le Pen slavi, a njena partija niže uspehe. Ove nedelje, na kantonalnim izborima u južnoj Francuskoj, kandidat te stranke pretekao je i socijaliste i konzervativce. Po jednoj anketi, Nacionalni front će dobiti najviše glasova u Francuskoj na izborima za Evropski parlament u maju 2014. Sama Marin Le Pen sada je rekordno popularna. Po najnovijim istraživanjima, 42 odsto stranovnika Francuske pozitivno ocenjuju tu 45-godišnju političarku. Poređenja radi, po istom istraživanju, aktuelni predsednik Fransoa Oland, ima 35 odsto podrške.

Dakle, u jednoj od najvažnijih zemalja Evropske unije, jedna ekstremno desničarska stranka mogla bi da iza sebe ostavi umerenije partije. Doduše, Marin Le Pen ne voli da je nazivaju ekstremnom desničarkom. Dok je predsednik stranke bio njen otac, veteran rata u Alžiru Žan-Mari Le Pen, taj imidž je bio mnogo izraženiji; on je, na primer, holokaust nazvao „detaljem“ istorije. Međutim, njegova ćerka uspela je da promeni sliku koji Francuzi imaju o Nacionalnom frontu.

Podrška velikih partija

Poslanica u Evropskom parlamentu, Evelin Gebhart, je zabrinuta. Ona pripada nemačkoj Socijaldemokratskoj partiji i dugo je živela u Francuskoj. Gebhart tvrdi da je Marin Le Pen „samo promenila rečnik stranke, ali su ideje ostale iste.“ Liberalka Silvi Gular iz Marselja je takođe poslanica u Evropskom parlamentu. U njenom rodnom gradu Nacionalni front je naročito jak. Gular za Dojče vele tvrdi da se Marin Le Pen „igra sa ljudskim strahovima. Zato je još opasnija od svog oca“.

Istovremeno, političari drugih francuskih stranaka kao da se mire sa politikom Nacionalnog fronta. Nedavno je ministar unutrašnjih poslova, socijalista Manuel Vals, prebacio Romima iz Rumunije i Bugarske da nemaju dovoljno volje da se integrišu i da se njihov način života „ekstremno razlikuje“ od onog u Francuskoj. Predsednik Oland se nije bunio, jer zna da se 77 odsto Francuza slaže sa tim stavom. A i Olandov prethodnik, konzervativac Nikola Sarkozi, takođe je povremeno podgrevao raspoloženje protiv došljaka. Stavovi dve najveće partije u Francuskoj su po tome prilično bliski.

Desni populisti – pobednici u krizi

Istovremeno, Nacionalni front stiče poene i na drugim pitanjima. Ekonomska kriza u Evropi ide na ruku desničarima. Poslanica Evelin Gebhart smatra da mnogi građani „ne samo u Francuskoj već i u celoj Evropskoj uniji, imaju utisak da političari nisu dorasli problemima.“ A Francuskinja Silvi Gular dodaje: „Mnogi Francuzi imaju teškoće. One se u mnogim susednim zemljama potcenjuju, uključujući tu i Nemačku.“

Desničari nude laka rešenja za probleme kao što je visoka nezaposlenost među mladima. Silvi Gular kaže da nema ništa protiv politike štednje u Evropi. Ipak, i štedljivi Nemci moraju da znaju: „Važno je da novac ne izgubi vrednost, ali je važno i da zemlje oko Nemačke budu politički stabilne.“ A Gebhart, članica nemačkih socijaldemokrata, kaže da su ljudi zapostavljeni: „Spasavamo banke, ali svejedno nam je šta je sa građanima.“

Evropski izbori kao pokazatelj

Velike stranke u celoj Evropi trenutno se plaše da će se glasači okrenuti populistima, jer su pod utiskom ekonomske krize. Desničari napreduju u Grčkoj, Italiji, Mađarskoj, ali i Holandiji – i u privredno jakim, ali i u siromašnim zemljama. Svuda, osim u Nemačkoj.

Evelin Gebhart smatra da u Nemačkoj još nije prihvatljiv desničarski način razmišljanja, za razliku od Francuske, gde su vlasti dozvolile da on uđe u javni prostor. „Mogu samo da upozorim – ako bi se tako nešto desilo i u Nemačkoj, i kod nas bi se iznenada pojavio isti problem.“

Izbori za Evropski parlament su u maju 2014. i tada će se pokazati koliko su opravdana strahovanja da će razočarani i gnevni građani glasati za desničarske ekstremiste. Tim strankama pomaže i to što mnogi stanovnici Evropske unije smatraju da su izbori za evropske institucije manje važni od onih za nacionalni parlament, odnosno, smatraju da tamo čovek može sebi da dâ oduška i glasa iz protesta. Poslanica Sivli Gular podseća da mnogi uopšte ne znaju o čemu se odlučuje na evropskom nivou. Ostaje joj samo nada da će do izbora „preduzeća, sindikati i druge snage civilnog društva jasno i glasno reći da su izbori za Evropski parlament – ozbiljni izbori.“

Autori: Kristof Haselbah / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković