Usporavanje ubrzanog razvoja

Američka centralna banka bi sledeće godine mogla da povisi referentnu kamatnu stopu. To je za zemlje ubrzanog industrijskog razvoja horor-scenario. Dosadašnji garanti rasta globalne konjunkture bi morali da se reformama i investicijama pripreme za teška vremena, upozorila je još pre četiri nedelje Svetska banka. „Zemlje u razvoju su bile motor globalnog rasta posle finansijske krize, ali sada moraju da se snalaze u teškom okruženju“, rekao je predsednik Svetske banke Jim Jong Kim. Njihov privredni rast će, kako se procenjuje, ove godine iznositi 4,4 odsto što je za 0,4 odsto manje nego što je nedavno procenjeno. Kada je reč o Brazilu, Svetska banka je svoju prognozu korigovala naniže za 2,3 odsto. Bruto društveni proizvod će tamo da se smanji za 1,3 odsto. Još lošije je u Meksiku, Alžiru i Turskoj.

Povećanje referentne kamatne stope bi „moglo da ograniči protok kapitala i poveća troškove kredita“, izjavio je predstavnik Svetske banke Kaušik Basu. Investitori povlače svoj novac iz nesigurnih zemalja u razvoju i ulažu ga radije u SAD – tamo očekuju veću dobit. Ove godine bi u „nesigurne“ zemlje bi moglo da se investira za 1,8 odsto manje nego lane, prognozira ova institucija. Zemlje koje su kao izvoznici već imale probleme zbog pada cena nafte i uglja, biće najjače pogođene novom situacijom. „Kada pogledamo Brazil koji je veliki izvoznik sirovina – tamo je izvoz u prvom kvartalu ove godine još bio veoma dobar“, kaže za DW Luc Karpovic, analitičar banke Komercbank. On dodaje da su u Rusiji, koja izvozi naftu, problemi mnogo veći. Kina je, opet, primer za zemlju koja troši velike količine sirovina.

Indiji ide dobro

Pored pada cena sirovina i kamatne politike Američke centralne banke, i aktuelna faza ekonomske slabosti Kine negativno utiče na druge zemlje ubrzanog razvoja. Tako je kineska spoljna trgovina u julu smanjena za gotovo devet odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. A uvoz iz Indije i Brazila je u prvih sedam meseci ove godine smanjen za čak 23 odsto. Kineska „glad“ za sirovinama se smanjuje pa padaju cene bakra i gvozdene rude. To pored Čilea i Perua osećaju i imućne zemlje poput Australije i Kanade.

Slabosti pomenutih zemalja su prilično različite. „Indija dobro stoji jer tamo je bitno smanjen višak vrednosti uvoza u odnosu na izvoz“, kaže analitičar Karpovic: „Kada Indijci ne bi uvozili toliko zlata, imali bi čak pozitivan odnos te dve vrednosti“. Po mišljenju ovog stručnjaka, Indija je jedna od zemalja u kojima će 2016. privredni rast biti veći nego 2015, a „stvari dobro stoje i u Indoneziji i Maleziji, zemljama u kojima se ekonomska situacija popravila“. Karpovic objašnjava da je situacija u Rusiji kritična tao mnogo zavisi od toga hoće li centralnoj banci uspeti da priguši jak porast inflacije. „Ako to ne uspe, devizno tržište će kazniti rublju i to će dovesti do velikih problema u Rusiji.“

Kina je liga za sebe

Kina se, u odnosu na druge zemlje ubrzanog razvoja, nalazi u sasvim drugoj ligi, kaže ovaj ekspert. Zabrinutost stvaraju slabljenje privrede i preteći balon na tržištu nekretnina. Ali, Kina bi – za razliku od drugih zemalja – zbog ogromnih rezervi mogla da dalje stimuliše privredu. „Najteža situacija za jednu državu je kada ona upadne u probleme iz kojih ne može da se izvuče sopstvenim snagama, a to u Kini sigurno nije slučaj“, tvrdi Karpovic.

Za druge zemlje, odlučujući će biti faktor zvani vreme. „Ako one ne budu više dobijale novac kojim je potreban da bi platile svoj veliki uvoz, onda će morati da manje troše“, kaže ovaj stručnjak pozivajući se na iskustvo sa krizom u Aziji krajem devedesetih godina. Posle te krize bilans se brzo popravio, ali ne zato što se popravila situacija, već zato što jednostavno više nije bilo novca za trošenje. To, naravno, ipak vodi slabljenju privrede. No, „zaustavljanje prevelike potrošnje“ se ipak zaustavlja „što je oluja koja čisti vazduh“, kako to kaže Karpovic. Većini zemalja takva „oluja“ donosi brz oporavak.