Uterivanje poreza na grčki način

Grčka je i dalje u centru pažnje. Nakon što se premijer Alexis Cipras povukao s dužnosti, parlament u Atini je raspušten i 20. septembra održavaju se novi izbori. I dalje je otvoreno pitanje šta će biti s dogovorom koji je postignut s međunarodnim kreditorima. Trećim paketom pomoći Grčkoj predviđeno je između ostalog i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) za ugostitelje.

Koliko je taj porez efikasan i šta grčka vlada uopšte preduzima kako bi taj novac zaista završio u državnom budžetu? Primenjuje se jedna stara metoda – grčki poreznici intenzivno „češljaju“ mnoge lokale i prodavnice. Idu od jednog do drugog i ne libe se da kažnjavaju. Koliko je uspešna ta metoda uterivanja poreza? I kako na nju reaguju preduzetnici?

Posetili smo Petrosa Lukasa. On u starom delu Soluna već 20 godina drži restoran. Za te dve decenije u njegovu tavernu poreski inspektori još nikada nisu kročili. On je, međutim, izuzetak. Kontrole su pojačane otkako je na vlasti u Grčkoj Siriza.

Petros Lukas smatra da se kontrole ne isplate. „Da ti kažem, kontrole su uvedene samo da bi se pokazalo da se nešto radi. Kontroliše se samo da bi se kontrolisalo. Svi znaju ko je utajio porez, a ko nije. Kada na internetu čitam da na Mikonosu salata košta 56 evra, šta onda oni kod mene da kontrolišu? Salata kod mene košta tri evra? Ma molje da ne pričam više, da sam sebe ne izbaksuziram.“

Sumnje u efikasnost

Mnogi poslovni ljudi u Grčkoj sumnjaju u efikasnost takvih mera poreskih vlasti. Oni kažu da su obični ljudi ionako uvek plaćali porez. „Rrazlog zbog kojeg grčka država od toga nije profitirala sasvim je drugi“, tvrdi Janis Cironis, vlasnik kafića na Halkidikiju. Za 40 godina koliko radi samo je jednom nekom trgovcu na veliko nešto vratio – a da mu pritom nije izdat račun. „Kontrolisali su me i morao sam da platim kaznu. Baš kao i mnogim drugima, i meni se dogodilo da mi je poreznik direktno u lice rekao da je potkupljiv. I da će da ćuti ako ga podmitim.“

Takve priče u Grčkoj danas može da ispriča gotovo svaki preduzetnik. One su bile sastavni deo prakse grčkih poreskih vlasti. Janisu se i danas naježi koža kad se seti šta se jednom njegovom kolegi dogodilo u osamdesetih godina prošlog veka. Državi je dugovao 80 miliona drahmi, bilo je to za vreme vladavine socijaldemokratskog PASOK-a. Tada se retko kontrolisalo, a još ređe su se predavale poreske prijave – eventualno onda kada bi neko direktno sreo nekog poreznika. Janis se još seća jednog detalja:

„Tri poreska službenika došla su nenajavljeno u kafić. Ponudili su mu da od 80 miliona plati samo dva, ali da svako od poreznika za to dobije još po dva miliona. Osim toga, savetovali su mu da poreska dokumenta polije vrelom vodom i da tokom sledeće eventualne kontrole kaže da je u kafiću pukla vodovodna cev.

Problem je bila država, a ne građani

Mnogi preduzetnici poput Janisa danas su čvrsto uvereni da su grčku državu opljačkali državni službenici. A krivci ni dan-danas nisu uhapšeni. Grčki građani uvek su plaćali svoje obaveze, ali taj novac nikada nije stizao u državnu kasu. Zato su, dodaje Janis, blagajne danas prazne, zato je dug tako visok, odatle ugovori o finansijskoj pomoći iz inostranstva, zato su stranke izgubile ugled. U turističkim centrima i na ostrvima, tamo gde ima najviše utaje poreza, može se čuti da su mnogi ljudi spremni da plate svoj deo poreskog kolača.

Ono čega nedostaje jeste poverenje u državu, poverenje da će ona na pravi način da upravlja novcem poreskih obveznika. Tako misli i Kostas Tolijadis, vlasnik restorana na obali: „Poreski inspektori ponekad navrate obučeni kao turisti i naruče nešto. Ako vide da si na sto stavio račun, onda idu dalje. Ako ne, ona kontrolišu. Njima je pre svega važno da zaračunavamo tih 23 odsto PDV-a. Ponekad dođu i kad je restoran pun, pa nastaje panika. Ako ne vodim računa, moram da računam s visokim kaznama“.

Visoke kazne bez uspeha

Novčane kazne za pogrešno izdate račune iznose i do hiljadu evra. To je doživio Stelios, Kostasov kolega. Jednoj mladoj ženi nije izdao račun za kuglu sladoleda koja košta evro i po. Tokom avgusta je u njihovom turističkom mestu boravio je poveći tim poreskih inspektora. Čim bi ih neko prepoznao, vest bi se proširila brzinom munje. A čim bi inspektori otišli, opet bi bilo sve po starom – računi se nisu izdavali. Kostas Tolijadis i njegovi kolege smatraju da je PDV previsok. Mnogi bi ga, kažu, platili, ali ne mogu. Oni zahtevaju smanjenje poreske stope i to ne samo zato što je visoka, kaže Tolijadis:

„Pitanje je kuda ide sav taj novac i šta se s njim događa? Oni od pre su ga proneverili i to nas je dovelo u krizu. Poreski inspektori zamazivali su nam oči mitom jer su znali da ih štiti država. I tako su prihodi od poreza završili u njihovim džepovima. Građani su uvek plaćali, ponekad više, ponekad manje. Ali taj novac nije nikad završio u budžetu. A čak i da je završio – ovo nije Nemačka. Nikako da mi neko objasni šta ja dobijam od države? Gde država pomaže u socijalnom sektoru? Ili u zdravstvu…?“