„Uvozimo verske konflikte“

Dojče vele: Gospodine Zefner, Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke računa da će ove godine u tu zemlju doći 800.000 izbeglica. Da li Vas taj broj zabrinjava?

Hans-Georg Zefner: Da, s jedne strane me zabrinjava. Imali smo šansu da izađemo na kraj s tim brojem izbjeglica, ali su na saveznom i pokrajinskim nivoima zakazali kada je reč o zbrinjavanju tolikog broja ljudi. Odavno smo znali da će doći do talasa izbeglica i da će on da raste. Mene ta neverovatna sporost u Nemačkoj dovodi do očaja. Nemačka je nakon 1945. imala najveći broj useljenika. On je bio veći nego u bivšim kolonijalnim silama Francuskoj i Velikoj Britaniji. Nemačka je morala da savlada problem sa ogromnim brojem izbeglica, a kasnije je imala i ogroman priliv gastarbajtera. Samo do 2000. godine u Nemačku je došlo 23 miliona ljudi iz inostranstva. Istovremeno, 17 miliona ljudi napustilo je Nemačku. Dakle neprestano se događa mešanje kultura. U ovom trenutku imam utisak da niko ne razmišlja o planiranju.

Kako bi trebala izgledati pametna politika kojom bi se rešio problem sa izbeglicama?

Nije reč samo o njihovom smeštaju, već i o tome da nemački sistem obrazovanja bude u stanju da vrlo brzo, kako deci, tako i odraslima, ponudi odgovarajuće kurseve jezika. Ako se to ne desi, izbeglice neće biti integrisane. Potrebna je i saradnja sa Saveznom službom za rad.

Kako vi vidite kulturološku dimenziju useljavanja??

Ako ne budemo odlučno pristupili problemu i ne omogućimo im učenje jezika i naše kulture, imaćemo vrlo brzo kulturološke konflikte koji proizilaze iz činjenice da u Nemačku pristižu ljudi drugih vera. Već sada imamo 4,5 miliona muslimana. Njihov broj rastao je polako tako da je Nemačka bila relativno mirna i pošteđena verskih konfliktata. Ali sadašnji useljenički talas ima druge dimenzije. Useljavanjem praktično dobijamo uvezene verske konflikte koji postoje među muslimanima.

Šta očekujete da bi moglo da se dogodi u budućnosti?

Moramo poći od toga da će konflikata biti sve više i više, jer sa izbeglicama dobijamo i političke i verske konflikte koje nose iz zemalja iz kojih dolaze, recimo konflikte sunita i šiita ili liberalnih muslimana i salafista. Već smo upoznati sa konfliktima između Turaka i Kurda, kao i Alevita i drugih muslimana. U osnovi, mi smo upoznati s tim, ali s obzirom na broj useljenika koje očekujemo, sve to će postati mnogo izraženije. Zato moramo što pre da započnemo da im ukazujemo na nemački sistem vrednosti, odnosno ustav. Oni će samo tako znati kakva pravila ovde važe i kako moraju da se ponašaju.

Svedoci svojevrsnog izbegličkog cunamija – spomenimo samo Kale, Lampeduzu i Makedoniju. Tamošnje prilike podsećaju na anarhiju i slom javnog reda i mira. Imaju li evropske zemlje dovoljno kreativnosti i da li su u stanju da se nose sa takvom situacijom? Mogu li one da spreče izbijanje haotične situacije?

Situaciju je teško dovesti pod kontrolu jer su Evropljani godinama ignorisali te probleme. I Velika Britanija je dozvolila relativno nekontrolisano useljavanje, isto kao i Francuska. Sistem za prijavljivanje u Velikoj Britaniji veoma je slab – tamo ljudi ne moraju da imaju ni ličnu kartu. Britanci moraju sada iz toga nešto da nauče i to će se i dogoditi. Ali oni su probleme godinama samo sa sobom gurali pod tepih. Na taj način, Evropska unija dozvolila je da problem naraste. Nemačka je tu u organizacionom smislu postupila nešto bolje. Brzo smo shvatili da se takvi problemi ne mogu rešavati uz pomoć policije, već ciljanim socijalnim radom i radom odgovarajućih institucija i službi, koje bi mogli da im ponude posao. Zbog toga ipak imamo malo drugačiju situaciju ali i potencijal da sve dovedemo u red. U svakom slučaju probleme n smemo da guramo pod tepih, kao što smo do sada radili.

S obzirom na aktuelnu situaciju sa izbeglicama, postavlja se pitanje šta je za vas osnova nemačkog društva, ono što to društvo drži?

Sasvim sigurno nije nemačka „vodeća“ kultura. Toga odavno nema. Jačina Nemačke je se u tome što imamo jedan od najboljih ustava (Osnovni zakon, prim. ur.) na svetu. To neprestano mora da nas podučava i da bude naša vodilja.

Mislite na neku vrstu „ustavnog patriotizma“, kako je to definisao Dolf Šternberger (nemački filozof i politikolog 1907-1989, prim. ur)?

Da. Tu spada i problem verskih sloboda, kako je to definisao Ernst-Volfgang Bekenferde (bivši sudija Ustavnog suda Nemačke, prim. ur.) još 1970. godine: Ono što čini jednu sekularnu državu meri se količinom verskih sloboda koje ona dozvoljava. To znači da su društva sa različitim verskim i ideološkim grupacijama uvek fragilna. S tim moramo da živimo. Ipak, ona imaju veliku prednost jer su to otvorena društva, ali samo onda kada država jasno i, da tako kažem, nemilosrdno pazi da se poštuje i sprovodi ustav. Sve ostalo je iluzorno.

Hans-Georg Zefner je socilog koji je do penzionisanja radio na Univerzitetu u Konstancu. Od 2007. do 2011. bio je predsedavajući Nemačkom društvu sociologa (DGS).