Uvredljivo navijanje ne zna za granice!

„Prljavi Jevrejine, daj gas“ – poklič je koji se orio na fudbalskoj utakmici sa tribina navijača Dinama iz Berlina „Prljavi Jevrejin“ bio je igrač gostujućeg tima Tebe, takođe iz Berlina, a poklič „daj gas“, značio je ne kao u automobilu već... razumete šta mislim.

Najveći deo ovog stadiona, zajedno sa kvartom u kome se nalazi, predstavlja etnički čistu zonu. Na fasadi tribine visi plastična tabla na kojoj piše: „Diskriminatorske parole i uvrede su grubo nesportsko ponašanje i nisu dozvoljene“. Da organi reda dosledno paze na sprovođenje tog načela, sa prosečne utakmice bi već tokom prvog poluvremena moralo da bude odstranjena bar trećina navijača.

"Trči majmune trči"?

Drugi primer: na jednoj utakmici četvrte lige tamnoputi napadač Rene Ndombasi ulazi u igru kao zamena u dresu Drezdena, na šta pola stadiona počinje da skandira: „trči majmune, trči“, a za vreme prvog prekida igre stadionom se ori imitiranje majmunskog kliktanja.

Ista vrsta „navijanja“ stalno prati i igrača Adebovalea Ogungburea, kome je u dresu Kikersa iz Ofenbaha jednom prekipelo pa je posle utakmice pozdravio čitavu tribinu Hitlerovim pozdravom.

„Stalno su imitirali majmunsko glasanje; ja sam najpre pokušavao da to ignorišem, ali svako u životu ima jedan momenat kada više ne može tek tako da trpi takve stvari, već mora da reaguje“, pravdao se posle Ogungbure koji je rođen u Nigeriji.

Sa tribina letela banane

Ovaj slučaj je podsetio na Geralda Asamoaha, rođenog u Gani, koji od 14 godine živi u Nemačkoj i ima državljanstvo ove zemlje, i ne samo to – već je i nemački fudbalski reprezentativac. Na ovoj ili onoj utakmici i zbog njega se čulo glasanje majmuna iz publike, a bilo je i kada su sa tribina na njega letele banane. Najgora stvar se desila 2006, pred Mundijal, kada je jedna organizacija po gradovima polepila plakate sa Asamoahovom slikom, na kojima je pisalo: „Ne, Geralde, ti nisi Nemačka“. Gerald od mladosti trpi takve stvari, i pamti kako mu ranije nisu dozvoljavali da uđe u disko-klub, ili bilijarski klub.

Te, 2006. godine, mnogi su se zabrinuli za ugled Nemačke u svetlu ovakvih pojava, pa su pokrenute razne akcije za borbu protiv rasizma. Kao i toliko puta pre toga. Sam Gerald Asamoah je na televiziji RTL „zamenio boju kože“ sa plivačicom Britom Štefen, odnosno, šminkeri su od njega napravili belca a od nje – crnkinju, pa su sa takvim likovima nastali razni plakati i propagandni filmovi. To je urađeno po ugledu na tamnoputog francuskog fudbalera Kristijana Karembea koji je sličnu akciju izveo sa svojom suprugom belkinjom.

Rasizam u sportu deo je rasizma u svakodnevnom životu, u kome u Nemačkoj još uvek prednjače istočne pokrajine. S vremena na vreme, medijske akcije malo jače skreću pažnju javnosti na problem koji je teško iskoreniti. Najviše je spotova sa sportistima, poput jednog sa fudbalerima i srcem koje kuca, a u kojem se kaže: „Ono radi autonomno. Kod svakog se nalazi na istom mestu. i kuca u istom ritmu...“

autor: Saša Bojić

odg. urednik: Jakov Leon