Uzaludno čekanje na posao

U netom objavljenoj opsežnoj studiji fondacije Bertelsman o sve većem problemu dugoročno nezaposlenih u Evropskoj uniji, Hrvatska ima neslavnu čast da bude često spomenuta. Jer ako neka osoba ne može da pronađe posao duže od godinu dana, onda je to golem problem za čitavo društvo: to znači da je njeno obrazovanje potpuno pogrešno za potrebe današnjeg društva i da su veoma male šanse da će uopšte naći posao i zarađivati za sebe, svoju porodicu i čitavo društvo. Umesto toga, ona je upućena na socijalnu pomoć, mada bi državi bilo pametnije da taj novac potroši na drugi način – pre svega na bolje i primerenije obrazovanje.

Ova studija tačno analizira šta se dogodilo u nedavnoj finansijskoj krizi: gotovo odmah su mnogi u EU izgubili posao, ali ta kriza je uzrokovala i strukturalnu promenu tržišta rada. Tako su mnogi bivši radnici fabričkih pogona i građevinskih firmi još uvek nezaposleni, jer se i tržište rada pomaklo prema bolje obrazovanim osobama u drugim, pre svega uslužnim delatnostima. Ali to znači i da je sve veći broj onih koji već dugo traže posao u odnosu na one koji su „brzo nešto našli“.

Uvek iznova o Hrvatskoj

Rekorderi u broju dugoročno nezaposlenih su Grčka i Španija – i već na trećem mestu je Hrvatska, ispred Slovačke, Portugalije, Kipra, Italije... Isto tako, analiza beleži porast broja nezaposlenih diljem Evrope za vreme vrhunca krize početkom 2013. Pre svega osobe sa diplomom fakulteta su već u ovim objavljenim podacima iz 2015. u čitavom nizu zemalja opet našle posao, ali u čitavom nizu zemalja – nisu.

Opet su tu Grčka, Španija i Hrvatska koje se ističu po visokom broju nezaposlenih i sa srednjom i visokom stručnom spremom. Ali možda je najgore za Hrvatsku što se našla u vrhu lestvice po nečemu čega zapravo uopšte ne bi trebalo da bude: dugoročne nezaposlenosti među mladima.

Nezaposlenost mladih nije osobito retka pojava: mladi često dobijaju tek vremenski ograničene radne ugovore, a tu u normalnim okolnostima i poslodavac i mladi radnik često još razmišljaju da li „pašu“. Mladi onda često odlaze negde drugde i u teoriji ne bi trebalo da dugo čekaju na posao. Konačno, mladi su i najjeftinija radna snaga jer još nemaju iskustvo.

Ali u Hrvatskoj i Italiji, ističu stručnjaci fondacije Bertelsman, svaki peti dugoročno nezaposleni je mlađi od 25 godina, u Velikoj Britaniji ih je čak 30 odsto. Nije mnogo bolje ni u Grčkoj i Slovačkoj. U Finskoj, Nemačkoj, Litvaniji, Letoniji, Holandiji, Bugarskoj i Sloveniji je najviše 12 odsto dugoročno nezaposlenih mlađe od 25 godina.

Zapravo je – još i gore

U ovoj detaljnoj analizi se pokazuje kako bi Hrvatska, po broju dugoročno nezaposlenih zapravo izbila na samo čelo Evropske unije kada bi se broju takvih nezaposlenih pridružili i oni koji su se iz nekog razloga povukli sa tržišta rada, na primer prevremenom penzijom. U neko doba su mnoge zemlje Evropske unije rado slali svoje starije radnike u penziju da „naprave mesta“ mlađima. Pokazalo se da se to jednostavno – ne događa: stari i iskusni zaposleni su na teretu penzionog sistema, ali nisu zaposleni novi, mladi saradnici koji bi uplaćivali u sisteme socijalne solidarnosti. Zato je čitav niz zemalja prekinuo s tom praksom i prevremenu penziju učinio neatraktivnom i za poslodavca i za zaposlenog.

Ova analiza poimence nabraja sve mere koje su članice Evropske unije preduzele kako bi smanjile broj dugoročno nezaposlenih. Tako su i spomenute hrvatske mere obrazovanja i usavršavanja i monitoring razvoja 19.321 (pre svega mladih) nezaposlenih prema podacima iz 2013. To se čini prilično skromnim u poređenju s nabrojanim merama koje preduzimaju druge zemlje EU.

Ispod teksta možete preuzeti kompletnu studiju fondacije Bertelsman na engleskom jeziku (pdf).