Uzgajivači kafe prkose klimatskim promenama

Danas je situacija drugačija. Fer trgovina je zadruzi i njenim članovima omogućila da izađu na tržište i tako svoje proizvode prodaju za odgovarajuću cenu. Emiliano Salazar priča o poslednjem rodu kafe. Oštar mraz je uništio veliki deo prinosa. 125 predstavnika oko hiljadu meksičkih malih proizvođača kafe iz Siere Nord, pažljivo ga slušaju. Oni su članovi regionalne poljoprivredne zadruge Tosepan Titataniske, što prevedeno sa lokalnog nahuatl jezika znači „Pobedićemo zajedno“.

Imaju 5.800 članova, proizvođača kafe ili drugih poljoprivrednih proizvoda. Drže se fer trgovine i ekološke poljoprivrede. Zahvaljujući tim kriterijumima, unapred isplaćenim i zagarantovanim minimalnim premijama, proizvođači kafe preživeli su štetu koju im je naneo mraz. „Sada smo shvatili koliko je važno imati zaleđinu, ali i da se moramo pripremiti za dolazeće snažne klimatske promene. Znamo šta nas očekuje i moramo se unapred time pozabaviti“, priča Leonardo Durán Olguín

Veći prihodi koje dobijaju zahvaljujući fer trgovini i kvalitetu njihovih proizvoda, pripadaju zajednici, kaže član zadruge Emilio Salazar. „Zaradu delimo. Pazimo na to da prihodi u zajednici budu ravnopravno podeljeni…“

Grade se obdaništa, domovi zdravlja...

Fer trgovina garantuje proizvođačima minimalnu cenu za njihove proizvode, koji pokrivaju troškove proizvodnje i života. Računa se i dodatna premija namenjena za razvoj drugih društvenih projekata. Zahvaljujući zadrugarskoj solidarnosti i premijama fer trgovine, članovi Tosepana već su postigli mnogo: sagradili su vrtiće, škole i domove zdravlja, nude obrazovanje u oblasti poljoprivrede, otvorili su nekoliko radnji. Zadruga je čak počela da se bavi i eko-turizmom, imaju hotel i kolibe u šumi. Korist ne osećaju samo članovi zadruge, kaže Hoakin Oheda.

„Fer trgovina nam je pokazala da i mi moramo biti fer prema našim sezoncima. U proizvodnji kafe je potrebno mnogo radne snage. To čovek ne može sam. Pomoć je potrebna prilikom berbe i u drugim poslovima.“

Sve je to moguće zahvaljujući garantovanoj ceni za proizvod, a od proizvođača se traži da svoju radnu snagu odgovarajuće plati. Uvažavanje rada i uzajamno poštovanje imaju i jedan dodatni efekat u tom regionu: poraslo je samopouzdanje i pripadnika domorodačkih plemena, objašnjava Haime Kortez Pérez iz plemena Totonci: „Već šest godina pripadamo ovoj organizaciji i tamo nam uvek kažu da ne treba da se stidimo zbog našeg dijalekta ili jezika. Među mladima se naš jezik već polako gubi, ovde su nam objasnili da nemamo razloga da se stidimo naše tradicije i da bi trebalo da sledimo primer naših predaka.”

Ipak pozitivni efekti ne znače da su svi problemi rešeni. Meksički proizvođači se moraju izboriti sa svetskom konkurencijom. „Nažalost vlada nas uopšte ne podržava, a mi se moramo izboriti sa mnoštvom prepreka“, kaže Eduardo Roho iz NVO „Komersio Husto Meksiko AC“ i naglašava da fer trgovina ne može rešiti sve probleme, u svakom slučaju ne sama.

Autori: Antonio Guerero, Enrike Lopez / Daniela Vranković
Odg. urednik: Jakov Leon